Istočnik

Стр. 304

источник

Бр. 13.

и знањем ма кога од присутиих 1 ); но не треба при томе заборавити, да се она још мање слажу са карактером оних лица, за која се издају духови, који се појављују! Како би н. пр. жалостан препорођај претрпити морао: Шекспир, Пушкин, Љермовтов, кад би заиста оно били њихови стихови и проза,, што се на спиритистичким сеансама појав.љују каткад са њиховим потписом! Даље је непојмљиво, за што духови не олакгаавају л.удима многе несавладљиве трудове у тражењу истине, не рјешавају многих загонетака, над којима човјечанство течајем хиљаде година узалуд главу разбија. Изговарање спирита тим, да би такова откривеа.а духова превазилазила наше схваћање не може се назвати основаним, неспособност наша за појимање није тако велика, као што претпостављају спирити; још и сами духови морају располагати са већом способношћу за доступно нашем појимању саопгптавање истина. Нећемо говорити више о чудноватости претпоставке, као да се на једину жељу присутпих, због пуког само љубопитства у напријед опредијељено вријеме, осим тога зависно од користољубних побуда медијума, чисти дј^хови могу јављати на земљи ])ади саопштавања својих откривења! Свима рвим преставама одлучно се опровргава основна тачка спиритизма, који тврди, да се могу и да се фактично јављају душе умрлих из загробнога свијета. Хришћанско учење са своје стране апсолутно не допушта могућносги евојевољнога или природнога јавља^Ба дугаа нз загробнога свијета и да оне ма што саоиштавају живима на земљи! Нигђе у Слову Божјем пема ни спомена о томе, да би душе умрлих људи од своје воље или на просту жељу живих људи могле се јављати овима и саопштавати ово или оно знање 2 ). [Наставиће ее.]

л ) У исихологији одавно еу протумачени случајеви говорења говора на непознатим језицима — у делиријуму. 2 ) Слово Божје казује за двије појаве из загробнога живота, али са свим исклвучиве по своме значељу и цијели: 1. Па гори Тавору, у вријеме преображења Спаеитељевога, јавила су се двојица највећих пророка старога завјета Мојееј и Илија (Л^ук. 9, 30. Мат. 17, 3.). Појава ових свједока билч је дјело Божјег свемогућства, које је показало избранијем ученицима, да је Госиод владар над животом и смрћу — „Господв живб1х и мертвмхч.". 2. Чудесна појава пророка Самујила Саулу (I. Цар. 28. 7—21) тако исто је дјело Промисла Божјега, К 'ји је благоволио допустити појав}' свога премилог пророка да бл „пророгптвом истријебио безакоња људска" (Сир. 46, 16, 23. I. Пар. 10. 13, 14,',, да изобличи и казни грјешника за његов одступ од Бога и безбожно обраћање к изаБивачици умрлих. Факти чудесног ускрснућа мртвих, а дјеломице и ускрснуће из гробова многих умрлих . светитеља у час смрти Христове, не односе се на ставлвено питање, јер су се ускрсли обукли у у тијело и повратили се земалвском животу, а нијесу се појаВили само духом из царства мртвих.