Istočnik

Бр. 14.

ИСТОЧНИК

Стр 329

Хришћансни пост са медицинског гледишта. — Од Др-а жед. Н. Ијасковскога. — Слободан превод са рускога. Е&Н БОЖ1( ЧМОК^КТ^ €!Тћ И НМШГЦНО! Бож'['[ Кр^ПЧН! Ч(,10к^к-ћ есгк" (I. Кор. 1. 25). Невјерство и скептицизам, као што је познато, са развитком позитивне науке у области ириродознанства непрестано нападају хришћанство, гдје им је само згодно, и бирају за оруђе нападања неке науке, које бајаги иду у прилог њиховом антирелигиозном гледишту на свијет. Ову тактику практикује невјерство у свима питањима религије, не само у области догматичке стране хришћанске вјере, него и у области њених обреда. Само се по себи разумије, да ни хришћански пост није поштеђен од сваковрсних напада^а невјерства! Оно по својој тактици и у овоме сл;уча]у упиње све своје силе, да нашкоди уставу и установама цркве, ослињајући се тобоисе на савремену науку. „Сама" каже, „наука у лицу медицине и хигијене односи се негативно према хришћ. посту и сматра га анахронизмом, уредбом бесмисленом и шкодљивом за здравље људско." Разноврсне похвалне пјесме у прилог раскошног храљеља мес^и; • текле су из уста невјерства као бујни потоци, док у исто доба у ру.и-бп.у ^ришћанског поста није мањкало сарказма, па на пошљетку ни најпрљавијих инсануацпја. Но ма каковим извртањем служило се невјерство у наггадању на хришћ. пост, борба та на подножју цркве Христове увијек се свршила тим, да је побпједио р^спети Назорејац у свом сјају своје бозканске величине! Нећемо говорити сад о божанском угдеду цркве Христове, о прпмјеру 40 дневног поста самога Христа Спаситеља; нећемо говорити тако исто ни о моралнорелигиозном значењу поста, какво му даје црква, њезини јерарси и велики подвижници! Наша је сврха знатно скромнија! Ми имамо намјеру, да покажемо, да сва она довијања. невјерства против хришћанског поста, која се тобоже на науцн, а особито медицини и хигијени оснивају, баш пред судом самих оних ннугеа не вриједе ништа! Гледаћемо да изнесемо пред читаоца све, што је најважније у питању о хранн људској, што било овако или онако стоји у свези са питањем о посту — особито посту хришћанском. Као што знамо хришћански поет има неколико ступања: Црква одређује, да се у неке дане сасвим уздржавамо од јела и пића. То је тако звани амсолутни пост. Црква даље разрјешава у неке дане само на „јВ^оаднш" т. ј. на употребу хљеба и воћа без варива и уља; даље разрјешава на варену биљну храну са уљем; и на пошљетку на ту исту храну са рибом. Да почнемо са апсолутним постом и да видимо, до каквих је резултата дошла наука проучавајући утјецај тога поста на здравље људско ! ? Опити који су у томе погледу чињени на широко не само на човјеку, него и на животињама, најсјајнијим начином доказали еу, да краткотрајни, пернодични апсслутви пост не само да није шкодљив здрављу, него се у многим случајевима