Istočnik

Стр. 320

Бр. 14.

питање у најскоријој будућности ријешити, тим више, што се — како смо дознали — и свјатјејши патријаршески пријесто цариградски озбиљно бави с шим од како је Његова Светост Јоаким III. стодицу св. Јована Златоустог заузео.

Спиритизам пред судом науке и Хршнћанства. — Напиеао М. Вержболовичв. (Наставак.) ш. Могућност учешћа тајанствених духовних бића у произвађању некојих спиритистичких феномена. У причи спаситељевој о богатом Љзару видимо сасвим друго Као што знамо, богати се не може јавити по властитој жељи браћи. да их сачува од пошљедица безбрижног живота. Аврам тнкоЈје неће да испуни његове молбе. Несумњиво је такође, да би самовољне појаве људи из онога свијета противурјечиле одре^еномС од 186'га поретку природе и живота људскога и не би се слагале са битртии појмо^иша о души и тијелу. Дух је за то дух, јер се не може виђети, ни опипати; није доступан никаквом тјелесном чулу *(Лук. 24. 39). Нужно је чудо, да би се дух примјетио тјелесним очима, којима се то указује особитом Вожјом дозволом. (Д^кдн. 5, 19.—23; 12. 5—18.). За то се појаве анЈјела и ^авола свуда сматрају у слову Божјем као особита дјела Вожја која имају високе моралне цијели. — Што се тиче душа умрлих, оне се по учењу Слова Вожјега налазе на означеном им мјесту и не могу се премјештати у загробном животу самовољно нити се јављати овоме свијету. (Лук. 16, 26.; Мат. 25. 34—46.). У „животима светих" појаве умрлих сматрају се као искључиви случајеви, који су се цогодили по особитом Божјем благоволењу према Његовим избраницима, и ништа не говоре о природној могућности такових појава 1 ). Учење црквених отаца потпуно потврђује мисао о немогућностисвојевољних и природних појава душа умрлих живим људима. Св. Јован Златоусти говори „није могуће овуда блудити души, која је већ одијелила се од тијела' 1 . ,.Бог је за душама умрлих запр'о врата вјечности и ни једној није дозволио, да се јавља живима, да се не би ђаво користио дозволом, да може шкодити и варати људе". По *) За објашњење често саопштаваних случајева појава људи у сами моменат смрти својим најближим постоје (истина једностране) Физиолошке хипотезе, које нотврђују тогућност појава у периоду само 24 сата од момента смрти. Чини се, да је преп. Никанор доиуштао могућност такових појава првих часова послије смрти прије опредјелења ћожанственог предназначења за душу умрлога.