Istočnik

Бр 15.

ИСТОЧНИК

Стр 369

тивног доказа њнховога општења н узајамног дјеловања, ненрекидност и свудаприсутност Божанственога откривења; закон љубави као закон рада и живота. Најбитнију страну философске доктрине спиритизма сачнњава учење о прнроди духова, о њиховој бесмртности, о происхо^ењу и назначењу човјека, о одговорности његовој за своје поступке и о мо гућностн међусобног општења душа живих и умрлих људи. Ово учење овако се развија: Свијет духовни — савјечни матеу ијалном — не остаје у споме првобнтном стању. Закон прогреса, вјечнОг развијања и усавршавања, безусловно влада и у једном и у другом свнјету. Нроцес развијања у духовноме свијету иде овако: прости и неодарени знањем духови, било по својој вољи или по одредби од озго, улазе у матернју и ваплоћују се у свнма тјелесима прнроде. У овој нема ничега мртвога : сва царства њезина су жнва и духови су неопходни и најближи учасници образовања и развијања разних облика бића на двима планетамаОвај процес развијања траје више вијекова; један и иоти дух прође кроз неколико преобразба. Ваплоћен у људском тијелу дух постаје душом, а за то, осим тијела, мора се још обући у танку и невидљиву одјећу или пернсприт, с којим остаје и послнје разлучења са тнјелом. — Животом у тијелу — пуним лишавања и брига, тако исто и дугом борбом са материјом, духовн достижу неки ступањ умног и моралнога савршенства. По разлучењу са тијелом усавршавање духова продуљује се. Спирити описују потанко седам сфера духовнога бића. По учељу амернканскога духовидца н спирита Девиса у тим сферама су горе равннце и ријеке, ливаде и њиве, покретна имања, индустријалиа иодузећа, службе, храна и одјећа, па и саме наше комуникације. Становници нижих духовних сфера, ружни и црни, лутају по пустпњи без зеленила, проводе врнјеме у смутњи и раздору, лутају без одређепе цијели и гледају да угоде развратним наклоностима, а за тим покајавши се избирају себи облик за ваплоћење. Они духови, који стоје на даљим ступњевнма савршенства, воде вјечиту борбу са материјом са том сврхом, да се сасвим ослободе од ње. Становници виших сфера проводе блаженн живот, пун најљепше природне раскоши; ов1јо већ постоје општи (скупови) зборови и друштвени састанци, на којима се обдржава међусобна обука духова. Чувајући своје „перисприте" и узимљући људски облик духовп разних сфера могу ступатн у ошитење с љ удима, које се може пренпјетн у област појава методичним и готово