Istočnik

Бр. 15.

ИСТОЧНИК

Стр. 377

поука из појединих вјереких истина или својетава Вожјих, којима ће се и катихете моћи згодно послужити и својпм малим катихуменима разумљиво и са успјехом предати. А о тачности и потпуности његовој, као и о згодноме распореду системи и ваљаној обради садржине му, увјериће се сваки који га буде пажљиво читао, или у своме катихетичком раду употребљавао. За то, у осталом, гарантује и највиша духовна власт митрополије карловачке, св. Архијевејски Сннод, који га је по своме праву одобрио високом оцлуком својом од 4 (17.) јула 1901. бр. М. 224. Син. 14. као уџбеник за српске православне ученике у IV., одногно П1. и IV. раз реду основних школа. И ми га са своје стране топло препоручујемо желећи му од срш, да што прије истисне застарјеле већ и не педагошке катихизисе п из овдјешњих основнпх школа у Босни и Херцеговини, те да се уведе као уџбеник у њима. С. Пет. .)01! Н. Тоиић: Десет година из историје српског народа и цркве под Турцима (1683. — 1693 ). Београд. Државна Штампарија краљевине Србије. 1902. 8 0 стр.219, („Отштампано из „Гласника православне цркве.") Вриједни и неуморнп професор биоградски Јов. Н. Томић издао је приј е кратког времена знатно и важно дјело „Десет годиал из историје српског народа и цркве под Турцима (1683—1693)." У овој расправи изнио је Томић — на основу савремених извора и стручне литературе — њеколико важних питања из историје српске цркве и народа пред крај XVII. вијека. У то вријеме отпочиЛе Аустрија своју акцију на југу, потискујући Турке из Вудима и јужне 'Угареке и проуе. жући своју акцију на крајеве Балканскога полуострва. У том важном одсјеку отпочињт и потиштени хришћани смјелије да дижу главу, подупирући са своје стране војну акцију ћесареваца. Проф. Томић изнио је врло прегледно читав ток овијех догађаја, нацртавши веома пластично главне личности српске у овом покрету као: патријарха Арсенија III. Чарнојевића и деспота Ђорђа Бранковића. Од особита је интереса одјељак, гдје се расправља на који су начин Срби 1690. прешли у Угарску, да ли на основу уговора, као што је у пошљедње вријеме разложно доказивао проф. Милутин Јакшић, или као бјегунци, што је тврдио учени архимандрит Иларион Руварац. Проф. Томнћ не прихваћа у цјелини ни једно ни друго мишљење, него се држи средине. Ово дјело Томићево добра је принова како за историју српске цркве, тако и за историју српског народа. Ил.

Кратак преглед црквено-школског и нросвјетног Љивота. У овоземној цркви. Нрекишњи рођеидаи Његовог цар. и аи. краљ. Величанетва, нашег узвишеног земље Господара Франца Јосифа I. прослављен је и ове као и прошлих година најевечанијим начином. б. (18 ) августа прије подне у 9 часова одслужило је РБегово Високопреосвештенство господин АЕ. и Митрополит даоробосански Николај у светобогородичној цркви у Сарајеву гхрописано благодаре ^Бе за здравље и дуг живот ЕБегов.г Величанства. Богослужењу, у коме је оеим еавјетника АЕМ. конзисторије сарајевске и сво мјесно свештенство судјеловало, приеуствовале су