Istočnik

Стр. 364

ИСТОЧНИК

Бр. 15

томском одношају човјек је нсто тако блпзак мајмуну, као мајмун н. пр. псу. Против овог учења Дарвина и његовах присталица није нам нужно ништа рећи, јер и библијско казивање о постанку човјечијег тијела из земље говори у корист сличиости човјека са животињама. Али ради праве истине морамо одмах истаћи, да се тјелесни склоп човјека у многом разликује од склопа животиња. Сам Хексли тврди, да је најмања од људскнх лубања, н. пр. лубања малог Бушмана, обимом двапут већа од лубање развијеног гориле. Исти тај Хексли тврди, да свака кост гориле носи по какав особпти зиак, којим је лако разликовати је од одговарајуће човјечје костп. Обратимо ли се на друге анатоме, оии ће нам друге, можда јога н важније разлике показати. Тако је Трасијол нашао, да се мозак човјеков и мајмунов развијају у обратном одношају; код ирвог се кривине мозга појављују с чела и иду к темену, а код другог почињу од слијепоочница и протежу се према челу. Бишоф обраћа пажњу иа то, да човјек усправно хода, а то својство нема никоја живогиња, дочим &^рмајотцер у мудром склопу људске ноге види главпу карактеристичну црту људског организма. Не смијемо заборавити значајну околност, на коју је Шиф првобптно обратио пажњу, да једино код човјека може да наступи хемиплегија, или узетост једне стране тијела и мозга, при чему се узетост свагда појављује на оној странн тпјела, .која је противна болесној половини мозга. Напошљетку и то, што човјек на свом тијелу нема власи у оноликој мјери, у колико их имају жавотиње, тако^ер је једна особина човјечјег рода. Дарвин, осврћући се на неке од тих особина, мисли, да су оне произашле путем природног развијања. Али с лавни нашљедник његов Уолес није кадар из тог принципа да разјасни несаразмјерни обим мозга дивљнх племена у сравњивању са животињама, нити конструкцију њихових руку и ногу, те је прннуђен да призна учешће Вишег Разума при стварању човЈека. Ово његово искрено признање сасма ]асно доказује, колико се битно разликује човјечија организација од животињске и како се те разлике са Дарвиновом теоријом слабо објашњују. 1 ) При свему том морамо признати, да је наше тнјело устројено по оном истом плану, као и тијело жцвотиња, и у том одношају се човјек јавља као најсавршенији екземплар у царству организама. Али у колико је очевиднија сличност између човјека и животиња у тјелесном одношају, у толико је већа разлика у духовиом одношају. „Заиста — вели Дарвин — разлика је огромна,

Ј ) Тако н. пр. Дарвин, да објасни усиравни положај човјеков, иретпоставља, да су се наши претци иселили из шума, те да се отуда иојавила иотреба, да човјек замијени нужање ходом 1 и др.