Istočnik

Стр. 384

Бр. 16.

У 16. глави посланице к Римљанима св. апостола Павла читамо ове врло знамените ретке: „препоручујем вам Фиву сестру нашу служитељицу код цркве у Кенхреји . . . она је многима била помоћница, и самоме мени." -— — Поздравите Марију и Трифозу, које се труде у Господу. Поздравите Персиду љубазну, која се много трудила у Господу."! Из ових редака великога апостола језичника јасно је, да су велику улогу у његовим трудима узимале на себе и жеие! Тада већ налазимо у цркви међу жеиама звање ђакониса! Рад древне хришћанске ^аконисе у многоме нас потсјећа на рад данашЕве милосрдне сестре. Тако старање о заједничкој трпези, о сиромашним и болесним члановима цркве, и многи други „трудови у Господу" у дјелу шнрења по св. апостолима свјетлости јеванђеоске проповиједи -— на све то биле су обвезане З^аконисе! У даљој историји ширења хришћанс^ва сретамо једнаке апостолима просвјетитељице свијета у обраћању читавих народа и држава у хришћансто. Царица Јелена, царица и мученица Ал#ксандра, св. Нина просвјетитељица Грузије, св. Олга руска кнегиња Јг др. — све ове велике жене имале су мушку енержију и ум, биле су у тадашње вријеме дубоко просвијећене и у самом високом богословском знању. Може ли ко код ових факата и примјера да одриче корист вишег научног образовања жене, ако ова за то има не само нужне умне способности, него и све услове са стране свога друштвенога и породичнога положаја ?! У самој ствари права еманцгтација жене не састоји се у ослобо(јењу њезином од обвеза жене и матере, него у томе, да просвјетом још боље обезбиједи здрави темељ иородаци, која је чврсти камен темељац државне и социјалне зграде уеднога краја, једнога народа. И Хришћанство ослобађајући жену из верига ропства и изводећи је из харема у породицу давши јој право, да участвује у самом подизању и штићењу цркве Христове, ипак устима апостола језичника говори да је „муж глава жене", с тога „нека се жена боји свога мужа" јер је она по ријечима св. апостола Петра „слабији сасуд", коме ипак са стране мужа треба да се указује „част" као „сунашљедници благодатног живота". Жена, која није у породици робиња, већ помоћница мужу и мати дјеце, не може друкчије научити дјеце, да уважавају и љубе оца као главу породице, већ личним живим примјером свога владања према мужу. На жалост данас многе жене, које немају ии вишег образовања,