Istočnik

Бр. 22.

ИСТОЧвИК

Стр. 527

се дими — и шта више т^ко јадна бића, као демони, могли се користити Његовом бескрајном кротошћу и ступати пред ЕБега са својим молбама. Но они уједно признају ЕБегову власт и испуњују тачно, и ако послије њеког протеста, вољу ЕБегову, те Он опет остаје Владиком свега — и ако смјерним. У осталом треба се сјетити, да ће и при другом доласку Бзегову у свијет они, које ће Он, страгани Судија свију, осудити, доћи пред Бзега, по Његову пророчанству, са правдањем и при том сасвим неоправданим. Величавство Божје како се види није таквог деспотичког карактера, како њеки мисле. в) Д. Штраус и Б. Бауер мисле, да је немогуће, да ђаво заклиње именом Божјим, као што то чини, по јев. Марку (V, 7) бијесни 1 ). Та претпоставка пак јесте њихова лична претпоставка; по примједби Ебрардовој 2 ) она се темељи на оним дјетињастим причама, да демони бјегају чим се само спомене Божје име. Из Откривења знамо, да сатана може узимати на се образ авђела свјетлости. т. ј. првог елуге Божјег: Зашто онда претпостављати, да он не може изговорнти имена Божјега? . . . И историја праведнога Јова свједочи нам, да је за ђавола могуће чак и стајање (и ако не блажено) пред пријестолом Божјим. г) Б. Бауер у молби злих духова Господу, да их не истјера из тога предјела и да им не заповједи, да иду у бездну, види потврду тога, да је и сама јеванђеоска повјест у овом случају постројена на народним предрасудама, да има помјесних духова (Боса1^е18(;), као што су водене виле, шумске, кућевие и т. д. 3 ). Но ми смо већ видјели, какав је смисао молбе демонске, да их Господ не истјера из тога краја и да им не заповједи, да иду у бездну, Па и кад би се допустило, да је гадарински предјел опредјељено мјесто пребивања за те зле духове, опет се одатле не би могло ништа даље изводити. По учењу св. Откривења има ан^ела чувара цијелих предјела и човјечанских друштава 4 ). Зашто се не би могло претпоставити, да је и дјелатност појединих злих ан|јела везана за опредјељено мјесто? д) Д. Штраус се чуди и том, што јев. Марко наводи и број угинулих у мору свиња („а бијаше их око двије тисуће' 4 ) и пита, откуда је јеванђелиста то могао знати? 3 ) Де Вете такође сматра ту подробност измишљеном, а Блек — каснијим додатком, а прије тога Ј ) У јс 1. Еђгагс!. \УЈ88еп8сћаШ. КгН. с1. еуап^. ве8с1псћ1;е, стр. 397. 2 ) 11)Г(1. 3 ) 11з1С1. 4 ) види Нреосв. Макарга, Нравосл. Догм. Вогосл. т. I. стр. 548—553, §. 107. (изд. IV. Спб. 1883.) 5 ) ЕђгагсТ, ЛУ188еп8сћаЛ1. КгШк (1. еуап^. ^е8с1исћ1;е ; сгр. 397.