Istočnik

Отр. 558

источник

Вр. 23.

Господ наш Исус Христос и прети адом и гбном огњеном свакоме ономе, који се без узрока и напразно гњеви на брата свога и назива га будалом, али не обећава царства небеснога ни онима, који се не гњеве ма зашто и уздржавају се од ружних ријечи, јер тражи од човјека још и нешто вР1ше, значајније, рекавши: „ љубише и пеиријатеље ваше" *). Еклатанта црта моралне висине Хришћанина не састоји се само у томе, што ће се човјек клонити зла, јер по Јеванђељу, ни свако добро дјело не заслужује одобрења. Значај дјела састоји се не у његовој важности и користи, него у душевном расположају, с каквим се оно чини. Спаситељ је дјело оне сироте удовице, која је сиромашну лепту своју, скромни онај дарак свој благајни храмовној даровала, оцијенио и похвалио необично, а то са уср^а онога, каквим је исти дарак учињен био. Ако се ми при једном или другом поступку свом руководимо неким извјесним рачунима, личном коришћу и самољубљем, то такав поступак наш не може бити морално добар, па ма ишао и иа корист ближњих наших. Ако, на примјер, домаћин неки поступа са слугама својима лијепо с рачуном, да ће му то од користи бити, то такав човјек испуњава заповијест не ушљед унутарњег гласа срца свога и по потреби душе своје, но да угоди грјегиним помислима и себичности својој. Али ако грјешне помисли не служе као главна побуда дјелу, а ипак оно на себи носи ма и најмању сјен доброга расположаја душе, то ни најмање не треба да смућује ни збуњује доброчиниоца. Таква мјешавина је посве неизбјежна у дјелању човјечјем, јер у сваком поступку његову има нечега, што побуђује на опроштај. Тако су о томе судили и Хришћански подвижници. Тако је неко рекао н. пр. Пимену: ако ја дам коме хљеба или чега другог, такво дјело моје демони износе и схваћају као нечисто, „као дјело улагивања". На то му је Пимен одговорио: „ма и улагујући се чинио, само треба чинити. У једном граду живјела су два земљодјелца. Један је сијао и сабирао с пљевом, а други није хтио ни сијати ни збирати. У вријеме глади који ће од њих имати хране?" „Свакако онај, који је збирао, ма био хљеб и нечист" — био је одговор 2 ). Стога дакле није без свакога значаја добро дјелање, ако и на силу и уз морање бива, Ириморавањем самога себе на оно, што човјек не жели, побјеђује се ружна навика и ствара добро расположење и добра навика. „Наша дјела остављају трага не само у спољашњем

Ј ) Творенш св. I. Златоуста. Ј. 291—292. 2 ) Христ. Чтете. — 1821. г. т. Ш. стр. 327.