Istočnik

— 28 —

Бог је праведан. Ни једно дјело, било добро или зло, не може остати пред Богом неплапено. Но Бог не наплаћује људнма одмах на земљи послиЈе њихоког дЈола. Много пута окреће Бог лице СвоЈе од човЈечјег гријеха, али некад ће сваком платити. Пословица наша кажв; Бог Је сиор, али достижач, а то значи, да ће некад Његова правда потражити рачуна од нас за наша дЈела и платити нам их по заслузи_ Милосрђе Нзегово има граница, ]ер кад не би тако било, човЈ - ек би се ваљао у самом гриЈеху Уз милосрђе има Бог и друго свој'ство , а то је правда или праносуђе Шегово. Имајући на уму то својство БожЈ*е, треба хришћавин да пази на дјела своЈа. како ће „ добар одговор за њих дати на страгином суду Христовом " (Прозбена ЈектениЈа). Ако хришћанина на добра дЈела не побуђуЈе поштовање и љубав према Богу, треба да се бар побојп вјечне правде БожЈе, па да се чува гријеха и чинп добро^ ]ер ће н на таЈ начин бити бар донекле оправд^н пред Богом, и ако не онако, као што би био, да јв добро чишзо не из страха, већ из љубавп. Тосиод Кч судити васионом свијету ио иравди (Пс. 9, 9). Госиод Јв ираведан и љуби правду (Пс. 10, 7). За сваку иразну ријеч, коју рекну људи, даваКе одговор у дан сшрагинога суда (Мат. 12, 36). Бог Ле илатити с.ваком ио дјелима његовим (Рим. 2, 6). Бог не гледа ко је ко (Рим. 2, 11). Моја уе освета, Ја Лу илатити, говори Тосаод (Рнм. 12, 19). Сваки ~&е иримити илату своЈу ио свом труду (I. Кор. 3, 8). Сваки што учини дооро. оно Ич иримити од Тосиода (Ефес. 6, 8). 12. 0 милостињи. НиЈ*е сваком дато, да може својим трудом стећи себи све, што му је потребно. Многи су људп упућени на милост својих ближњих. Не одбиЈ викога, ко тп дође на праг ради милостиње! Разлози су томе. а) што и ти можеш у такав исти положај доћи, б) што милостињом душу своју оплемењаваш, в) што и сам требаш од Бога милости. Св. Златоусти каже, да се милостиња, дата спромаху, даЈ *е самом Христу (ВесЈ. 88. на 27 гл. Мат). Како треба диЈелити милостпњу. —■ а) тајно „ Пазигие, да милостињу своЈу не чините иред људима, да вас они виде , гтаче илагие немате од Оца своЈега, који Је на небесима. Кад да/еш милосшињу, не труби иред собом, као што чине лицемЈери ио зборницама и ио улицама, да их хвале људи. Заисгиа вам кажем, иримиЛе илашу свОЈу. А ти кад даЈеги милостињу, да не зна љевака твоја, што чини десница твоја " (Мат. 6, 1—3),