Istočnik

— 39 —

Но при свем том се човјек мора чсувати, да ие падие у крајиости. Тих крајиости има вигае. Ми ћемо исгаћи двије иајј.-лавнпје: а) непоштена и б) неразумиа тековина. а) непоштена је свака она тековина, кад чокјек не бира средства којима ће себи што привриједити, већ се служи и недозвољенима, неноштеиима: вара, закида, отима, краде и т. д. То је велик гријех, од кога нас Бог одвраћа Својом осмом заповијеђу. Таква тековина није никад благословена, јер је на њој зној и мука њеног иравог господара. б) Неразумна је тековина она, кад човјек све своје силе употребл.ава на то само, да што више стече, а ни зашто се друго не брине. И ако треба да својима иешто приштедимо, не смије нам то бити прва и једина брига. Све што је преко мјере, не ваља. Пословица нам каже: ни луду остави, ни паметну стеци, а то другим ријечима значи: иемој се бринути само, како ћеш свом сину што више оставити, већ како ћеш га научити, да у свијету не буде луд. — Лијеп примјер за ово јесте јеван^еоска прича: 0 лудом бпгаташу (Лука 12, 6—21). Хришћанин свагда треба да чува своје поштење, да га не прода за пролазно благо и свагда да се држи мјере, да у тециву не претјерава, нити да се заборавља, па онда тециво његово неће бити Богу одвратно. Праведнику је боље с малим, него г<рјешнику с великим богатством (Пс. 36, 16). Кад расше богатство, не дајше, да вам срце ирионе за њ/ (Пс. 61, 11). Ко се узда у богашство, ироиашЛе (Приче 11, 28). Воље мало са сшрахом Госиодњим, пего велико богатство без страха Божјег (Приче 15, 16). Који хо%е да се богаше, иада/у у наиасти и замке и у многе луде и шкодљиве жеље, које бацају човјека у ироиаст и иогибао, јер ]е коријен свију зала среброљубље (I. Тимот. 6, 9). Богатима на овоме свијету заповиједај, да се не ионосе, нити уздају у богатство ироиадљиво, ве& у Бога живога (I. Тимот. 6, 17). Ако хоИеш да се обогашиш, имај за друга себи Бога, иа Иеги биши најбогашији од свију (Св. Златоусти, Бесј. 2. антиохијском народу). Иије онај сиромах, ко нема ништа, ве~& \о много жели; није богат ко много има. веК ко ништа не шреба (Св. Златоусти, Бесј. 2. на посл. Тимот.).