Istočnik

Бр. 1. и 2.

И С Т 0 Ч Н И К

Стр. 9

пита: „а ви шта мислите ко сам ја ? А. Симон Петар одговори и рече: Ти си Христос, Син Вога живога. (Мат. 16. 15 и 16). Симон Петар најпламенитији и најжив.љи ме^у апостолима, који се свагда истицао ме^у њима, по изразу св. Јована Златоустога „уста апостола (тб атбјха тту атгоатоХшу)" х ) први одговара на питарве Исуса Христа ве само у своје, већ и у име свијех апостола. Смисао и достојанство Петровог одговора коментатори св Писма разлнчно опредјељују. Неки сву важност његову виде у особитом и узвишеном својству вјере апостолове у Исуса, какве нијесу имали до тада не само љихови савременици, већ ни они сами; други пак достојанство Петрова одговора виде у његовом особитом догматичком садржају и значају. Први дају сву силу у одговору ријечима Ти си Христос. е I б Хрсато$), а други у оној апозицији, Син Богп живога (6 6105 тоО 0еоО тоб !^пто$). (Наставиће се)

МоЉе ли се за иновјерне молити. Поводом једног случаја у Литванској епархији, гдје је наредбом духовне власти забрањено опијело у Виленској катедралној цркви у помен умрлога заповједника виленског војног округа генерала А. В. Хурчине, римокатолика — написао је професор М. Красножепт* један чланчић у листу „Руководство длл селБСкихт> пастБхреи ''*ј, који чланак и ми са његове важности и значајности доносимо у пашем листу. Чланак је овај наиисан посве објективно, а изведен строго на основу канона православне цркве. Сам чланак гласи овако: * Прегледајмо горње питање сасма објективно и покушајмо да га рпјешимо, полазећи са гледишта и становишта чисто каноничног. Већ апостол Павле не дозвољава никаква религиознога опћења са људима, који не припадају истинитој цркви Христовој 1 ). Заповијест Апостолова, која забрањује православнима религиозно опћење са јеретицима, понавља се и у многим црквеним правилима. Православнима забрањује се молити скупа са јеретицима. Напме, већ у 45. апостолском правилу читамо: „Епископ, или пресвитер, или ђакон, који се буде са јеретиком само и молио, нека се одлучи; ако им пак допусти као клирицима, да раде што, нека се свргне". ') Беећд. на евангел. Мат. у руск. цријев. Москва, 1843, II. стр. 417. Бр. 47. од год. 1902. а ) „Човјека јеретика ио и рвоме и другом савјегиовању клони се" (Тит. Ш. 10). „ А ако пе послуша ријечи наше, онога аосланиџом назначите, и не мијешајте се с њим, да се посрами. Али еа не држите као неиријатеља, него га свјетујте као брата" (II. Оолуњ. III. 14—15).