Istočnik

Бр. 3.

И С Т 0 Ч Н И К

Стр. 37

питају ученици Господа: Тосиоде, хоЛеш ли сад пачинити царсгаво Мзраилево? (Дј. ап. 1, б.) разумијевајући под њим без сумње спољашње теократско Месијино царство, у којем ће Он бити цар, као и други земаљски цареви, А допустимо ли, да се сва важност исповиједања ап. Петра састојала у особитом својству његове вјере и божанском пореклу њеном, и у сили и чврстоћи њеној, која зависи од тог божанског порекла, морамо неопходво признати истинитим и учење протестантско уопће о вјери, као искључиво Божјем дару, којиседаје људима без њихове воље и учешћа — које учење оповргавају многа мјеста св. Писма (Јов, 3, 18 и 36; 6, 28—29, 38—40; 7, 37—39; Марк. 16, 16; 1. Сол. 3, 7 и 10; 1. Кор. 1, 13; Рим. 14, 1. и др.) Вјера човјекова је лично његово слободно дјело; Бог њој само помаже, а не рађа је у човјеку без његова учешћа; у противном случају она не би имала никакве цијене. Најпослије, ако је Петар у свом исповиједању мислио Исуса само као Месију — Христа, то је онда израз 6 оГо? тоО веоО тоо С ^тос, који је он употребио, истовјетан са „Хр1 $т6$", а то би била таутологпја. Но очевидно израз б о?од тоО 0еоО није поиављање појма „Хрс^тбе", већ га само јасније тумачи. 1 ) ТТТто Бајшлаг у потврду свога мнијења навађа ту околност, да израза „Син Бога живога" нема у јеванђ. Марка и Луке, та се околност тумачи тим, што је у јев. Матеја исповједање Петрово изложено потпуније и тачније, него у Марка и Луке. 2 ) 1Пто се тиче разлога, ради којега Исус забрањује ученицима послије Петрова исповиједања, да не говоре народу о ГБему, као о Исусу Христу, и не као о Сину Божијем, тај је разлог, као што ћемо видјети касније, сасвим други, а не онаЈ, какав нава ^а БаЈиглаг. (Наставиће с^.) I ТТТта вели беспристрасна историјска критика о садрЉају каноничких јеванђеља; да ли је то фактички историја или бајка? (Наставак.) У низу свједоџаба ап. Павла о Христу да богме да се мора признати, да стоје на првом мјесту факта, која су побудила јудејца и фарисеја Савла, да се обрати у Хришћанина Павла, од непријатеља Христова да постане ТБегов пошљедоватељ и апостол. У низу тих факата, као најглавнпји, излази преда нас онај највеличанственији и Ј ) СНзћашеп, ВИ)1. Соштеп!;. 1. стр. 517. 2 ) михаилђ; Толков. Еванг. отгб . Марка и Луки, Моска 1871. стр. 367.