Istočnik

Бр. 5. и 6.

источник

Стр. 75

Апостолу Петру на његово исповједање одгока[>а Христос: благо шеби, Симопе , сгше Јонин! Јер тијело и крв нијесу теби то јавили него отац мој, Еоји је на небесима (Мат. 16, 17). Петар је у свом нсповпједању исказао такву истииу, коју природни људски разум ке може сам по себи постићн нразумјети; ои је познао у Исусу јединородног Сина Божјег, разумио је Шегову природу и битност. А пошто нико не зна Сина до Отац, нити Оца ко зна до Син и ако коме Син хоИе да ошкрије (Мат. 11, 27), то и извором Петрова знања није био природни људски разум, већ божанско открнвење. Петар со за своју вјеру у Исуса, као у Месију, коју је он добио уз помоћ Божју провичуНи у природу ГБеговога Сина гледањем Нзеговнх дјела и слушањем Његових ријечи 1 ) удостојчо тога високог божанског откривења и зато је био блажен. 1Пто се он показао достојннм Отева откривења, то свједочи о његовој светости, о високом степену његовог духовиог савршенства; та својства су му била вјеран залог, да ће добити вјечно блаженство, које је обећано свима, који право вјерују у Хриота, Снна Божјег (Мат. 5, 3—12). Ријечи Исусове: благо тебн, блажен јеси ([шуАрм^ гђ биле су у ЕБеговим устима не нзраз просте похвале Петру, већ обећање вјечног блаженог живота 2 ). Новорећи о натприродном пореклу Петрова познања истине, Исус Христос вели: нијесу ти то Јавили тијело и крв (а«р§ ха! аГца) Појмови „тијело" и „крв" употребљавају се њекад у св. Пнсму за ознаку слабости и несавршенства човјекова према најсавршенијем Богу (Гал 1, 10; Еф. 6, 12 3 ), а њекад, да се њима означи чулна природа према духовној (оар^ х«.I аЏа. према тгугОца, Јевр. 2, 14; 1 кор. 15, 50). Према томе тумачи св. Писма разно тумаче те ријечи у одговору Спаситељеву на Петрово исповиједање. По мигаљењу једннх Гоепод је хтио тим ријечима рећи Петру, да ту истину, коју је он исповједио није добио од смртних, слабих људи, већ од самог Оца небескога 4 ); други мисле да ријечи Христове не тијело и крв означују, да исповијед Петрова није плод његовог личног размишљања, — плод природног разума 5 ); трећи спајају та два мишљења 6 ). Мпшљење ових пошљедЕБих. 4 ) У1 с 1. Горскш, Иотор. Еванг. и церге. Аиоот. стр. 211. 2 ) Окћаибеп, В1М. СоттепЈ. I. стр. 518. 3 ) У том смислу су, по свједочанетву Лајтфутову изрази ^ХрЕ, %<%'. ЛЦХОС ј употребљавани К0 Д ЈУДејоких писаца, т. ј. равина. Види Ногае Не1)га1сае е4. ШтиЗ. р. 199. 4 ) Меуег: Кп4. ехе^. НапДћ. ић. Еуап^. МаМ.; Зигабент,: Толков. Еванг. Мате., стр. 248, Горскјц, Иот. Еванг. и церкв. Апоот. отр. 211. » ') v1 <1 . Ее ЛУеИе; Кштјј . ехе^. НапДћ. 2. N. Т. ВЛ, I.; Мајер тој групи тумача прибраја Безу, Калвина, Каловија, Неандера, Крузија и др Вид. Кп1. ехе^. НапЛБ. 11ћ. Егапо-. Ма11. отр. 351. 6 ) В1еск; вупор!. Егк1аг. <1ег с1ге! епз1еп Етап§'. Г^рг. 1862, В(1 I.; 8сће°§: Еуап^. пасћ МаМћ. I. Мипсћеп, 1863; КеП: Сошшеп!. ић. с1. Еуап^. МаМћ..