Istočnik

' Стр. 80

И С Т 0 ч н и к

Бр. 5. и 6.

Ипак нијесам исцрпио свију евједоџаба о Христу, које у опште потврђују доставијерност јеван^еоске историје, из истих гхосланица Павдових, којима сам се послужио. У овим посланицама налазимо дјелимице потврду за историчку фактичност чудеса Христовијех, о којима се потанко казује у јеванђељима. Ако је Христос по свједоџби ап. Навла и Јована ваплоћени Бог у човјеку, то је очевндно, да је Он већ сам по Себи ошкривењв најввличанствепијег чуда у свијегау, какво се само преставити може. Јер може ли бити што чудније од тога да Вог као вјечно биће излази у свијет у условима временога бића и у обличју или природи створеиога бића? Таково чудо над чудесима, које је јединствено у историји, ео Јрзо — претпостављамо гућиост и фактичност у истој историји и других мањих и мање чудноватих чудеса. — С тога се на пошљетку не можемо чудити, ако у јеванђељима налазимо читав низ приповиједања о разннм чудесима Христовијем, која се као и планете око сунца групишу около централиога чуда —- око ваплоћења Вога у човјеку и за овим природно и неизбјежно слпједе. Па ипак наши противници поричу доставијерност јеваиђеља! За то оставпмо и мп за час јеванђеља иа страну! Али ево ап. Павао у посланицама, које су (у)опште иризнате као његове, одређено говори о догађајима чудних исцјељења, како на његове властите очи, тако и на очи оних, којима се он обраћа својим ријечима. Наиме у првој посланицп Коринћанима у гл. 12. набрајајући разнолике благодатне дарове, које је давао дух свети хришћанима његова времена а на по се хришћанима коринтске цркве ои пише: „ имолјВ д<штга ддрсгсашл игц-кленж; инол18 д-кисткУд п |л г к, инол18 же пророчЈсткл' 1 (ст 9. и 10). Ов^е апостол потсјећа Кориићане само иа оно, што је добро познато било њима сампјем и хришћанима другијех мијеста т. ј. на исцјељење болесвика и у опште на чудеса, која се нијесу дога^ала услијед каквих год природних сила, него силом Духа св. или што је исто — духа Христова. — Исто тако и у другој посланици Коринћанима т. ј. опет у оригинално Павловој, апостол са намјером да опровргне клевете својих противника, који су се продрзнули да побијају равноправност и једнаку част Нзеговога Апостолскога достојанства са достојанством осталих апостола Христових, позивље се на једнаке са других аиостола знацима зиакове свога апостолства, наиме. на „ зндлшна , ч8десл и сндкГ' (12, 12) која је и он чиипо као и други апостоли. Овим ријечпма он свједочи и о својим чудесима, која је чинио у својој апостолској служби и о чудесима другнх апостола. Л'ГК НИЧИДГК ЛИШИ\'СА 11^Н!'кш1Ш\"К ЛиЛ 'К .... зналинУА чо Лнлткл (моја) сод-к /Ашасд к г к кдгк. ко ксаколп * терп-кнУи, к г к зндлтпихт*, и ч&дЕгк^т* и