Istočnik

Стр. 86

И С, Т 0 ч н и к

Бр. 5. и б.

ка Јерусалиму небесноме, страшноме пријестолу Божјему, који је окружен хиљадама хиљада чинова Ан^еоских, који Му поје пјесму: ДилилШ! У И р и г у, 1903. По руском : Григорије А. Николић ■—<—■». парох. УчеБве о покајању. Покајање, као спасоносно средстко, које низводи на грјешника који се каје, опроштење и повраћа му милост и благонолење Божије, познато је било н у Старом Завјету. Оно се свршавало и непосредно, исповиједањем гријеха пред Богом, као што свједочи на пр. пророк Давид: Лсиовиједам Госиоду пријестуие своје, и Ти скиде с мене тсривицу гријеха мојега (IIс. 31, 5) свршавало се и као тајанствено жртвоприношење у храму кроз првосвештеника, са нсповиједањем гријеха пред јаретом опроштења. Но спасоносна сила покајања раскрива је потпуно у Новом Завјету. Прву проповијед покајања изрекао је Претеча Господњи Јован. Покајше се, јер се ириближи царство пебеско (Мат. 3, 2ј, говоратпе он народу позпвајући их затим ријечима пророка Псаије, да исправе срца : Прииравите иут Госиодњи, иоравните сшазе његове; све долине нека се испуне, и све горе и брсгови нека се слегну; и што је криво нека буо е ираво, и храиави иутеви нека буду глатки, и свако &е тијело видјеши сиасеније Божје (Л. 3, 4—6). Проповијед Јованова учннила је добар утисак. Народ је ишао к њему, исповиједао је пред њим св >је гријехе и примао је крштење, као символ омивења и очпшћења од гријеха Примајући исповиједање гријеха од оних, којн су долазили да се крсте, Јован им је савјетовао, да прпнесу илодове досгпојне иокајања. И кад га је народ питао: шта Лемо дакле чинити? није он тражио од њих неких изванредних подвига, да се загладе гријеси, него их је понајпре унућивао, да чине милоср^е према ближњима, а затим да савјесно врше своје дужности, ма биле оне дужиоети цариника. ПроповијеЗ^у о покајању, као неопходном услову за ступање у царство небеско, почеојесвоју проповијед и Роспод наш Исус Христос : Покајте се. јер се ириближи царство небеско ; а том истом проповиједи о покајању послао је Христос и своје ученике, и они одоше и проповиједаху иокајање (Мар, 6, 12). У својој проповиједи разјаспио је Господ, о каквом царству говори Он и што разумије под рпјечи „царство Божје" или „царство небеско". Није то оно царство, које долази јавно, послије знаменитих побједа и ратнога славља, не Иа доЛи царство