Istočnik

Стр. 88

источник

Бр. 5. и 6.

мислите ли да су они најкривљи били од свију Јерусалимљана? Не, кажем вам, пего ако се не иокајетв, сви Лете тако изгинути (Л. 13, 1 — 5). Учећи покајању, Господ у причи о блудаом сиау показује црте истинитога кајања.Удаљивши се од оца, син бдудаи потроши ииањз, добивено од оца, и иађе се у иевољи; страдајући од глади и људскога презира, он најпослије до^е к себи, шрже се, погледа на своје биједно стање и сјетивши се изобиља у кући оца свога и задовољства самих најамника његових, сравни свој положај с њиховим положајем: колико ппјамника у оца мојега имају хљеба и сувише, а ја умирем од глади , — и по том одлучи да се врати к оцу и да се покаје пред њнм за то, што се удаљио од њега: уша&у и идем оцу својему иа Лу му ре~&и: оче! сагријеших небу и теби, и веЈ! нијесам досто]ан пазвати се син твој; ту добру намјеру одмах и извршује; и уставши отиде, —• н кад га, отац прими љубазно, он смјерно исповједи пред њим свој гријех: оче\ сагријеших небу и теби, и ве& нијесам достојан назвати се син твој: ирими ме као једнога од својијех најамника. Отац је већ и без тога с љубављу срео сина свога, а кад овај смјерно нсповједи пред њим свој гријех, поврати му пређашње достојанство и нриреди у кући гозбу од радости, што се изгубљени син —• на^е, — и умрли — оживље (Л. 15, 11—32). Покајање блуднога снна примљено је за примјер покајања свију људи у опће а и посебице свакога човјека. Иошљедње поуке Господн>е пред његовим вазнесењем завршују се проповијеђу о покајању: Тако је писапо, и шако је гпребало да Христос иосшрада и да усшаие из мршвијех треЛџ дан; и да се ироиовгдеда иокајање у име његово и оироштење гријеха ио свијем народима иочевши од Јерусалима (Л. 24, 46 и 47). Господ даје учепицима својима разумјети, да дјело, које ]е он свршио, треба да све приведе к покајању. Тако је иисано; у Старом Завјету било је предсликано и светим пророцима предсказано, да Јзе Христос пострадати за људе, за њихове гријехе, и да ће он васкрснути и на подвиг душе Своје гледати са задовол.ством. Он би рањен за иријеступе наше, г^збиЈен за наша безакоња; кар бјеше на њему нашега мира ради, и раном његовом м% се исцијелисмо (Ис. 53, 5). Тако је гаребало да иострада Ћџисшос , — није за то требало , што су тако предсказали пророци, него су зато и пророци предсказали, зато су и страдања нужна била, што је то захтијевало дјело спасења људскога. Госиод је одмах по падању позивао првога човјека на покајање, и нема сумње, да се је одмах покајао и исповједио свој гријех пред њим, Господ би му опростио и излијечио његов гријех, но чокјек се није одазвао покајањем на позив и затајио је ској гријехЈ а пошљедицом тога бјеше то, да је смртоносни јед