Istočnik

Стр. 154

ИСТОЧНИК

Бр. 10. и 11.

Уједно изричем јавно овдје захвалност моју и Његовој Светости, Васељенском Патријарху господину Јоакиму III. и ЕВеговом светом Синоду, који су ме у име св. матере цркве нашли и прогласили канонични способним чина епископскога. Примите и Ви, Преузвишени Господине, ц. и кр. повјерениче, моју најискренију и топлу захвалност за труд велики, који сте положили, и који полажете приликом државне и црквене свечаности ове. Многа висока царска одличија, која красе витешке груди Ваше, очити су доказ велике царске милости и благоводења, које почива на Вама, а уједно су то сјајни споменици из велике прошлости Ваше, јер се свако од тих високих одличија веже за заслужна и племенита дјела Ваша, принесена на жртву цару и отаџбини. Али и народ ових земаља, којим Преузвишеност Ваша више од 20 година на челу као поглавар стоји, записао је многа племенита дјела ваша у душу своју, те ће их с благодарношћу предати потомству и историји, да се име Преузвишености Ваше, као ријеткога војсковође и великога држакника спомиње вјечно. Бог нека продужи и умножи дане живота Преузвишености Ваше и нека их учини по Вас и по земљу ову сретним. И ви, високопреосвећена господо архијереји, стојите данас непрестано пред духовним оком мојим, јер сте ви живот и рад мој испитали и оцијенили, ви сте ме на надлежном мјесту за ово звање препоручили, ви сте на пошљетку данас свели на ме благодат животворећега Духа и у своје сте ме друштво примили, те сам и ја постао један између вас и примио дар једнак с вама, да и љубав наша једнака буде. Хвала вам искрена на заузимању и бризи око мене, нека Вог погледа на дјело ваше и награди труд ваш великом својом милошћу. Нешто прилике, а нешто године, а нешто личне ваше врлине и способности донијеле су, да сте ви сва тројица и по знању и по искуству далеко измакли испред мене, што ми наду и утјеху пружа, да ћу и ја поред вас своју дужност лакше и успјешније вршити моћи. Да, утјеха је то за ме и радост велика, што се на вас у свему угледати могу, што се на вас у свему ослонити могу, и кад год ми буде требало савјета и помоћи у тешком звању овоме, вазда ћу се вама, као старијој браћи, најприје обратити, те вас молим, да ми братскога савјета и помоћи не ускратите, а за то ћете наћи код мене срце чисто, од Бога створено, љубав нелицемјерну н захвалну душу моју. Хвала и осталим достојанственицима грађанским и војничким, преставницима грађанских и сеоских опћина, политичких и црквеношколских, који својим присуством увеличаше свечаност ову. Бог нек