Istočnik

Стр. 164

0 С Т 0 Ч Н И К

Вр. 10. и 11.

јаршије, брат новог Митрополита Аћим Зимоњић, кот. предстојник у Власеници, и грађани сарајевски: Јово Митричевић, Тодор Хрисафовић и Михаило Милановић. Пошто су приспјела сва изасланства, приступило се самом чину посвећења. У ионедјељак вече, у 6 сати, тројицу босанских Митрополита са новим херцеговачким Митрополитом уз звонење звона допратило је свештенство у саборну цркву, која бјеше пуна побожног и радозналог свијета. Настаде први дио чина, изкрлн'1А к-п бпигкопл — идрЕчши. У средини цркве на амвону је сто са хљебом и вином, а око стола четири наслоњаче. Заступник Патријархов, впреосв. Николај, кад уђе у цркву, благослови вијерне и у ирестолу владичанском заузе мјесто а впреосв. Григорије и Евгеније стадоше у столове до њега. Послије прописаног малог вечерња Архијереји сједоше око стола на амвон а Христифор Михаиловић, игуман м. Завале, у орнату са свијећом у руци испред царских двери гласно објави вдост. госп. Петру Зимоњићу, који према њему стајаше, да га је свјатјејши васеленски Патријарх са светим Синодом изабрао, а Његово Величанство, наш премилостиви владар именовао и утврдио за Митрополита херцеговачког, на што архимандрит Петар изјави, да се прима намијењене му дијецезе. Послије те изјаве сједе и наречени Митрополит Петар међу архијереје за сто, дијелећи с њима хљеб и залажући га вином, док су ђакони Р. Сировина и С. Савић изговарали са солеје наизмјенце .шшгол^тн: Његовом Величанству, светом Патријарху, присутним Архијерејима, новоизабраном Митрополиту и српском народу. /Иногол-ктГА су праћена са пјевањем »Њ полла (ти дкпотл« и /И ногла л-ктл. По свршеном лшого^тио Архијереји се са нареченим владиком у лица нзљубнше. За тим впреосв. Николај благослови присутне вијерне и уз појање »Њ полл а (тн д!1потд« отпраћен је са Архијерејима и нареченим владиком у Митрополију. По том је игуман Христифор Михаиловић у цркви служио свечано бденије са 6 свештеника и 2 ђакона, а за пјевницама су пјевали свештеници: Никола Којо, Васо Медан, Марко Поповић и Душан Гаћиновић. Те вечери, кад се бјеше мрак спустио, а сплаи свијет из мјеста и са стране по сокацима иђаше, од 8—10 сати саборна црква и око ње цијела порта многим кандилима и ватрама освијетљени су прекрасно, да се све бљештило. На Духовски Уторак, 27. маја, била је круна свечаности, јер тога даиа бијаше посвећење и устоличење вдостој . госп. Зимоњића. На лицу многобројног народа, сакупљеног са разних крајева, исписана радост, као да се надметала са љупким зрацима прољетнога сунца; а искрена и неусиљена симпатија свију присутних, као да се такмачила са топлотом красног прољетнога дана, што нам га је небо издашно даривало радосној светковини, њезином јунаку и њезиним учесницима. Тако радостан искупљени свијет дочекао је пред Митрополијом новоизабраног владику свог и допрати га у храм Божји, кад је он пошао да прими хиротонију. То бијаше изјутра, у сати, кад звона саборне цркве огласише службу. Нарочито изасланство отишло је у колима до хотела »Неретве« по заступника Патријархова, впреосв. госп. Николаја. Уз пратњу исте депутације са другом двојицом Архијереја впреосв. Николај довезао се на колима до Митрополије а остали су Архијереји пјешице уз Суходолину пошли цркви. На вратима норте дочекало их је Небо са црквеним заставама, чирацима и рипидама и преко 30 свештеника, који нијесу тај дан служили, а на црквеним вратима под звоником дочекаше их у орнату евештеници и дјакони, који ће служити. Уз појање духов-