Istočnik

Стр. 150

И С Т 0 Ч Н И К

Бр. 10. и 11.

на овај свијет, дјело руку његових, и на хармонију, која влада у шему познао великога архитекта, творца његова, који је извор свега, што је истинито, лијепо и добро. Али човјек, познавши само неке истине у природи, постао је горд и сујетан, те мјесто творца почео је твар т. ј, самога себе обожавати, и не само што није постао сретан, него је навукао на се гњев божји и сва она зла, која су постигла људе од Адама до доласка Христа Спаситеља. И кад је Бог видио, да се човјек, занешен гордошћу и сујетом ума свога, од њега сасвим удаљио и да већ на рубу пропасти стоји, кад је видио, кажем, да је први савез склопљен на сувише широкој основи за човјека, и да ће се човјек у тами незнања изгубити, ступи он, из велике мидости своје, по други пут у савез са човјеком, али овај пут у савез много ужи и ближи, п да се човјек и по други пут не удаљи од њега, сам се приближи човјеку и прими тијело љуцко на се. И тако се догоди највеће чудо у свијету: земља се с небом састане, оно што је смртно, обуче се у бесмртност, и што је времено, свеже се за вјечност Так«? Еогт* во гмоти ТависА (I. Тим. Ш. 16). Али ипак оно, што је ограничено, није постало неограничено, и ако је Бог човјеком постао, није човјек Богом постао, и тако су се у човјеку, који је увијек остао душеван и није постао чисто духован, појавиле оне противности, које ја прије поменух и с тога апостол Павле каже: Понеже ео к-к пре<м8дрости вожии не разбм -к /итрт*. пр6 /И8дрОСТ 'Тк> Еогд, влдгоизвоиилт! Еогт*. Ебистволп^ пропов^кди спасти в'кр8и>ш,и\ г к (I. Еор. I. 21). 0, Спаситељу мој, опрости ми, што се отима духовно око моје у неиспитане тајне твоје, и пружи ми знања и свијетлости, кад се упуштам у излагање овако великих и важних истина твојих. Али шта ја овдје говорим и знања тражим за оно, што се не може сазнати, и свијетлости за оно, што се не треба освјетљавати, а ти си ми вишу милост учинио, ти си ме вишим знањем снадбио, ти си ме духовном свијетлошћу просвијетлио, ти си ме вјером обдарио. А та вјера се тражи од нас, лобожни и ви^ени зборе, она је онај основни камен, који је ап. Петар у име свију апостола исповиједио, и на ком је основана наука хришћанска, а не на варљивој мудрости овога вијека и на противностима ума љуцкога. Пред видјелом те живе вјере откривају се све тајне, ријешавају се све загонетке и све нам је у св. Писму јасно, а вјера је та и наука, коју ћу ја проповиједати, јер в^крок* рдимтх, а не вид -кнТел^ (II. Еор. У. 7—). Друга је дужност епископова, да врши тајне и друге обреде црквене. Христос Спаситељ својом смрћу на крсту, својим васкрсењем и вазнесењем на небо, не само што је за наша безакоња правди божјој