Istočnik

Бр. 13.

Стр. 195

нове; ме|>утим Господ говори о цркви у пророчком духу као о тијелу, које ће имати да постоји у будућности, а Петра представља као оног, који влада у њој, као већ сазиданој и организованој. Петар ће постати управител.ем цркве, кад она већ буде од Господа основана; он ће имати кључеве од врата већ потпуног и савршено устројеног здања. Ако и допустимо даље, да се под кључевима има разумјети јевав^еоска проповијед, како ћемо појмити пуномоћ Петрову, да том проповије^у затвара испред невјерника улаз у цркву Христову? За н>их је тај улаз затворен не каквим спољашњим и страним кључем, већ њиховим сопственим невјерјем, као што је сам Господ говорио о том Својим ученицима ријечима пророка Исаије (Мат. 13, 13—15). Јасно је, да ап. Петру под кључевима не само да такве пуномоћи није дато, већ ни да се није могла дати. (Свршиће се).

ГПта вели беспристрасна историјска критика о садрЉају каноничких јеванђеља; да ли је то фактички историја или бајка? (Наставак). Но ако су прва три јевавђеља фактички изишла на свијет прије 70. год., то ондашњи хришћани не само да су најтачније знали за њихове авторе, него су били у стању да правилно оцијене достојанство т. ј. доставијерност њиховога садржаја, јер су могли дознати све што је у јеванђељима изложено, из усменог причања о Христу, које је прелазило од уста до уста у кругу оних, који су у Христа повјеровали. Несумњиво је, да су већ од самога почетка у усменом предању, које се задржавало ме^у хришћанима, били познати као неоспорно доставијерни типови појединога причања о ријечи из земаљске историје и науке нашега Господа. Ови типови управ су и утврдили каноничка јеван1јеља у писменој форми, а нарочито сагласност њиховога приповиједања са доставијерним усменим предањем о Христу и давали у очима првих хришћана неоспорно историјско достојанетво нашим јеванђељима. Што се тиче Јовановог јеванђеља, то је и оригиналност шеговога постанка и доставијерност његовога садржаја налазила за се потврде у самом усменом предању, које се нашљедно продужавало од од конца I. вијека до почетка П1. вијека и које је да богме гарантирало, да у нашем јеванђељу нема ничега искваренога или измишљенога. Историјом је установљено (доказано), да је јеванђелист Јован доживио