Istočnik

И С Т 0 ч н и к

11апа Није X. о хришћанеко-демократском покрету. У органу Ватикана »Озвегуа^оге Кошапо« отЈптадгаано је писмо привременог секретара курије Мерија дел Вала, уиућено од стране Папе епнскопу Орвето, у коме овоме пошљедњем изражава своје негодовање иоводом полемике, коју су отпочеле једне повине епархије његове, а гледе питања о хришћанској демокрацији. У томе се писму наиме вели »како папа неће никада признати за хришћански ниједан такав учнн, који не би био у сагласности са правцем католичких конгреса. Духовна лица не треба да се мијешају ни у какве асоцијације, које под именом партаја уносе неслогу и размирице у католички окб, рушећи оно јединство, о коме се Спаситељ моли, и оно истинито мплосрђе, које треба да је неопходним за све Хршнћане«. КњиЉевне биљешке. — Академија Наука у Петрограду намјерава да изда црквено-словенскп рјечник. У тај би рјечник ушли сви подаци, који се налазе у старим сиоменицима Кирила и Методија, њпхових ученика и иошљедоватеља, а наиме: текстови, који се односе на еноху ]Х. вијека те прве половпне X. Скуп слависта у Петрограду имао би покупити сва дата и детаље, који се тичу издања рјечника. — Како се приближује 500 година од спаљивања Јана Хуса, то у Прагу намјеравају, да прпреде поптуно издање дјела Хусових. — У Петрограду ће наскоро почети да излази прва словенска енциклопеднја. Днјеловн исте биће: историја п задаћа словенске филологије, етнографски поглед на сувремено Словенство; историја Словена, њихов језик, палеографија, литература, народне пјесме, археологија, етнографија, правнички и социјални одношаји н иајпослије историја просвјете у Словена.

Разно. Дап распећа Иеуса Христа. У »Гласнику Гетингеншког псторијско-научног друштва« отштампано је предавање професора кенигсбершког свенаучишта Ахелиса, у коме исти покушава, да тачно установи дан, у који је разапет био наш Спаситељ. У јеванђељима наилазнмо ми у том погледу- на дан и мјесец, када је Христос разапет, наиме: дан седмични н датум мјесеца по јеврејском рачунању времена. Гледе пак године у јеванђељу се о томе ништа не спомиње. У погледу дана седмичног нема сумње да је то био: ттак. То нам потврђују сва четир јеванђелнсте (Мт. ХХУП. 62; XXVIII. 1; Мр. ХУ. 42: Лк. ХХШ. 54: Јв. XIX. 31). Но они се разилазе гледе датума у мјесецу. кога је Христос био разапет. По јеванђелнсту Јовану то се деснло 14. Ннсана, а по јеванђелистима — синоптицима (Матеј, Марко, Лука) — 15. Нисана. На основу разних испитивања^ упоређивања и тачног рачунања берлинског астрономског института проф. Ахелису пошло је за руком, да установи годину распећа Христова и ријеши питање о спорном датуму у мјесецу. Гаспеће Христово десило се за вријеме намјесништва Пилатова, који је у том звању био између године 26—36. Године 36. о дану Пасхе он већ није