Istočnik

Бр. 22.

ИСТОЧНИК

Стр. 339

били исто тако блиски и снисходљиви према онима, које они жигошу као јавне грјешнике и безаконике! Кад се сам Христос, оваплоћена светост, није гнушао такових могу ли се њих гнушати људи, а уз то грјешни? Силни су дужни сносиши слабости немо&них, учешћем у братској љубави потпомоћи њиховом спасехву, а не гнушати их се, Зашто неки дубоко утону у грјешној бездни и гину ? Због равнодушности, између осталог, према спасењу њихову са стране других. Једни долазе у сношај с другима не зато, да потпомогну један другога у дјелу спасена његове душе, већ само због свјетских ствари, и још горе, — да судјелују у недозвољеним забавама. То није хришћански! Еажсм вам, да тако биши веЛа радост па небу за једнога грјешника који се каје, него ли за деведесет и девеш ираведпика, којима не треба иокајање {Л. 15, 7). Тако је важно покајање грјешника! Њему се радују на небесима, а како да се и не раду ју ? Гријех удаљује човјека од Бога, покзјање га повраћа к Нзему. Гријех чини човјека робом ђавола; покајање ослобађа од тога срамотнога р'опства. Гријех удаљује од друштва анђеоскога; покајање сједињује с њима и са свима светима на небесима. Гријех поставља нераскајанога грјешаика на пут, воји води у пакао; покајање је пут у царство небеско. Ан^ели су пуни љубави не само к Богу, него и према људима; па могу ли се они не радовати њихову покајању? И они се радују, ако се покаје један грјешник; но без сумње, њихова је радост већа, ако се покају многи. Но како да се разумије, да покајање једнога грјешника радује анђеле више, него морално стање деведесет и девет праведника? Заиста је то сасвим непојмљиво, кад би се тицало правих праведника. Али не говори Господ Ис. Христос за њих, већ о многима праведницима, који се слично фарисејима старају да угоде Богу само спољашњим дјелима правде, а не уједно да се стече и чистоћа срдачна и унутрашња побожност, који су побожни али лицемјерни, богомољци — но према ближњима немилосрдни, не краду, не отимају, али ни добра не чине, или га чине из сујете. Морално стање таких праведника може само жалостити а не радовати анђеле. Не огорчавај их, грјешна душо, ни оклијевањем у гријесима, ни умишљеном фарисејском праведношћу. Ходите к мени сви који сше уморни и натоварени, и ја вас, одмориши. (Мат. 11, 28). Тај позив Христа Спаситеља односи се на све нас с тога, што има ли кога, ко се не труди, ве страда, ко није натоварен биједама и гријесима? Једни страдају од сиротиње, болести, разних штета и неудаћа; други, поред високог друштвеног положаја, поред безбрижних