Istočnik

Бр. 1. и 2.

С.тр. 11

своје несреће, предусрета их са мржњом и злобом, а зар немамо доста примјера и луде освете ?! Како така лудост може штетно да дјелује на сав живот једнога села видјећемо, кад себи преставимо, како многи добар и радин човјек може поСтати предметом опће мржње, јер циркулира мисао, да он има ђавола у виду мачка, који краде жито другима и њему носи. А то није тако риједак случај. А како ће да дјелује на младеж, ако се на тим ноћним састанцима нађе и такових — као што је био један баш у моме роЈјеиом селу — који с највећом багателом говори о Богу. — Каки Бог? Да има гдје Бога, дошао бп он меЗ?у нас, па с нама лијепо посједио и подиванио о нашима бригама и т. д. Није ли то страшно? Па тек кад узме, да говори како нема душе. — Шта смо ми? — Пара. Ништа, него пари. Прорежеш врећу, исцури жито — прободеш човјеку трбух, изађе пара. Гдје ти је душа? Није ли то невал>ала школа за младеж, која и онако нагиње слабом вјеровању? Губи се, губи у религији ма и најмање. Па кад још само узмемо оне доста честе луде приповијетке, што се обично ивносе на тим ноћним састанцима, у којима се на доста сатиричан начин износи — ма и скроз невино и несвјесно — што год из живота светих људи, или иа живота свештеника и наравно, да се сваки пут то име не ивговара са дужним поштовањем. И то може доста да шкоди и по религијовни и но морални живот народа, јер ако се народ одучи од треће црквене заповједи и свештеничка лица не поштује онако како то треба да поштује, то не ће ни усвајати ону науку и оне — ма и најпаметније савјете, како би то примали и усвајали, да није у њиховим очима понижено само то име. Има још много и много разноврсних примјера, али држим, да је сувишно износити их овдје, јер ко би изнио све могуће разговоре и приговоре, оговарања, псовања, и из овога, ма да је летимично само изнешено — држим да се може да види, колико могу сами разговори на тим ноћним састанцима, како то изгледају у данашњој форми, штетни бити и по религијозни и морални и друштвени живот српскога народа, јер младеж доста тога може на њима да чује и научи, што не би требала ни чути ни научити, и што би врло добро било, да никада није ни чула ни научила. Истина је, да би то могли чути и научити и без тих ноћних састанака, јер се људи и другим приликама састају и воде разноирсне разговоре, али истина је и то, да су ти ноћни састанци врло чести