Istočnik

Бр. 1, и 2.

И С Т 0 Ч Н И К

Стр. 27

Азија: Палестина 75.000, Персија 20.000, Арапска 15.000, остали крајеви 100.000. Свега 210.000. Аустралија: 15.000. Утјецај брака и безбрачности иа смрт. Статистичар Хофман изнио је своја истраживања гледе утјецаја брака одеосно безбрачја на смрт у инглеском листу »8рес1а1ог« зе годину 1900. Ова статистика нотврђује у истини онај познати већ факт, да је број смртних случајева код иежењених и већи и чешћи, него код ожењених. Бројеви нам то најбоље свједоче. У добу од 15. до 44. године на 1000 мушких, који умру у браку, умире нежењених мушких 1160, и неудатих женских 765, удатих женских 1123, удоваца 2418 и удовица 1506. На 1000 умрлих удатих женскнх долази неудатих у истом добу и узрасту 681, а удових 1341. У добу пак од 45 година до 64 на 1000 ожењених мушких умре 1832 нежењених, 1069 неудатих, 853 удатих, 1843 удовца и 1216 удовица. На 1000 умрлих удатих жена умрло је неудатих 1253 и удовица 1425. Најпослије у добу од 65 година на 1000 ожењених умрлих долази 1437 нежењених, 1183 неудатим, 87;} удатих, 1552 удовца и 1183 удовице. А на 1000 удатих умире неудатих 1344 и 1354 удовице. Србин нрофесор на Бечком свеиаучишту. Др. Милап Решвтар, познати српски филолог и књижевник, који је између осталог стекао заслуге са тумачењем Његушева »Горског вијенца«, именованје недавно за екстра ординарног професора славистике на бечком свенаучишту, с особитим обзиром на српску и хрватску књижевност. Ријеткост. 14. октобра 1903. прошло је 350 година. да је Калвиновијем настојањем у Женеви спаљен као расколник гласовити лијечник и научењак Михајло Серветус прозвани Сервет. Прије кратког времена подигнут је томе мученику у Женеви споменик. Сервет је спаљен ради своје књиге »СћтМашзип гезти^о«. Библиофилима је познато, да је ова књига једна од најскупоцјенијих, јер су од првог издања сачувана само два примјерка, а остали су заједно са аутором спаљени. На једном од спашених примјерака виде се још трагови ватре. Ваљда га је у задњем часу каква особа крадом с ломаче узела. Тај примјерак, који је објелодањен мало мјесеци при.је Серветове смрти г. 1553. у \ 7 1етн у Оаирћтеи у Францеској, чува се у државној књижници у Паризу. Други примјерак, који је врло добро сачуван, има бечка дворска књижница. Иримјерак пије више у првобитном увезу већ је увезан у црвену кожу са златним рубовима. Тај је примјерак из Женеве доспио у Инглеску, а одатле у Седмоградску. На првој страници је написано: ВашеПб Мјгкоз 8геп{,-1\-ат ТгапзПуапо Нип<Јап СопсИгп 1665. (Ие 23. МаЈ1: За тијем Кипс МЈсћаеИв А1ша81 Еи4иго КрГзсородапЈиб. Тај Алмаси био је свећеник, а год 1716. надинтендант у Седмоградској. Послије СантИванијеве у Лондону, донио је Алмаси ту књигу у Седмоградску. Књигу је најпослије добавио учени седмоградски канцелар Самуило гроф Телеки, који је год. 1785. даровао бечкој дворској књижници. Цар Јосип дао је Телекију као уздарје прстен с бриљантима у вриједности од 10.000 форинти. Српско Академско друштпо „Зора" у Бечу, конституисало се на ХБТ. својој редовној главној скуптптини овако: Предсједник: Мелко гроф Гоце-Гргетић, сапсћ рг.; Подпредсједник: Јеремија Мандић, рМ1 ; I. тајник: Неро Б. Иоповић рћП ; Н. тајник: Перо Перић, 1есћп.; Библиотекар: Милан Ђорђевић, тес!.; Благајник: Ђока Ђ. Атанасијевић. 1,есћп.; Одборници: Мурад Сарић, тес1.; Атанасије Карака-