Istočnik

Стр. 36

источник

пренебрегла? Још је Рељковић у своме „Сатиру" опазио ту ману и лијепо каже: Нег' оставе на хрпи тањуре Пак отиду ћутити тамбуре. А зар ми то, да не опазимо? Нема ту ништа. Мало која је добра и ва-љана кућаница, која је прва у колу и игри па још ноћу. А да нашему народу требају добре жене, добре кућанице, ако жели, да се нормално креће и напредује, само се по себи разумије. А зар још на тима ноћним састанцима, како то данас изгледају, да васпитамо жене кућанице — српске мајке?! Не, не, даље с таковом помисли. (Наставиће ее.)

Нд какилонских^. У мору свјетске таштине плива горда пријестолница страшнога цара Навуходоносора. Покоривши готово цио тадашњи свијет и згрнувши гомиле злата и свакојаких драгоцјености, могао је цар вавилонски у лудо трошити награбљено благо на раскошно украшавање своје пријестолнице, користећи се при том стотинама хиљада бесплатних радних руку разноплемених робов^, доведених са свих страна. И пријестолница процвјета богато и раскошно. Раширивши се по објема обалама бујне ријеке Еуфрата, преко које бјеху начињени многобројни мостови, Вавилон бјеше најраскошнији, најбогатији и највеселији град старога свијета. По улицама и по ријеци кретаху се цијели каравани с најбогатијом робом и производима цијелога истока; по обалама и мостовима кретаху се гомиле разноврснога народа, заузетога својим разноликим мислима, посред кога важно ступаху виши чиновници или милијонери; кретаху се одјељења војске, која се враћаше из рата, водећи за собом гомиле окованих робова; јураху кола војсковођа, а са висине „висећих вртова" с њиховом чудноватом тропском раскошношћу с осјећајем безграничнога задовољства гледаху на све ово кретање сам цар Навуходоносор са својом женом Миђанком. Као што и сада по већим градовима, тако и по улицама старога Вавилона могле се видјети читаве групе свирачГЈ и пјевача, који иза-? бравши овај занат добровољно или по нужди, иђаху по граду свирајући у разне инструменте и тијем зарађујући себи свакидашњи хљеб. Но ово улично пјевачко или свирачко занимање већ тада презрено бијаше; са свирачима и пјевачима све је поступало са презривим осјећајем, као са досадном сиротињом и зато ниједан поштени Вавилонац није се понизио до степена такога просјачења. Таково занимање је он радо остављао многобројним робовима, с којима су биле напуњене читаве