Istočnik

источниК

Стр. 61

сељаци, који су се из средишњих руских гувернија Вороњеж и Тамбов преселили на Кавказ. Богослужење обављају у молитвеним домовима, које дижу по изгледу јудејских синагога. Писац је присуствовао неколико пута њиховом богослужењу, које је удешено сасвијем по јудејском обреду. Међу суботницима има многијех, који одлазе у југо-западне крајеве, да се ондје ожене жидовским дјевојкама. Кад је Јувачев запитао једну жену: »Зашто су јутрос на богослужењу људи, мушкарци пјевали: Благословен да си, Свемогући, што нас нијеси створио женама!« одговорила му је ова смијешећи се: »То нас жене нимало не вријеђа. Мушкарци састављају такве молитве.« Кад је писац питао сељаке, откада не признају Христа и поричу га, одговорили су му: »То су учинили наши очеви и прастари претци.« Будући да многи суботници, са којима је писац говорио, били су изнајприје молоканци, добацио им је писац: »И ако су ваши дједови припадали већ жидовској секти, ипак ваши прадједови као молоканци би.тш су хришћани.« Но они су се овим добацивањима противили, јер се сматрају потомцима десет израиљских племена, која су одведена у асирско робље, па потом расијана некуд у свијет, у страну земљу. »Ми мислимо и вјерујемо — рече један сељак — да је та земља Русија, а ми да смо оних десет племена.« Особито радо тумаче неканоничне књиге ст. завјета, шта више самога Јувачева замолише, да им разложи и растумачи трећу књигу Јездрину. Пошто им је по вољи учинио повео је опет стари разговор: »Како сте могли ви, прави Руси, тако лако и безобзирно Христа се одрећи?« На то му је одговорио један од присутних: »Наземљије сасвим немогуће живјети по начелима Христове науке. Па шта је он уопће новога дао за земаљски живот?« На то му брзо упаде у ријеч један стари сељак: »Зар Христос да није нигпта ново учио?! Не живити за себе, него за ближње своје. Све људе ваља љубити, шта више и непријатеље своје, одрицати се сама себе — то је нова наука, коју Израиљ није познавао, Из старога завјета познаваху Јудеји закон Бога љубити, а у новом завјету учи Христос и ближњега свога љубити. Баш због тога је и тешко жидовима живјети међу туђим свијетом, особито међу хришћанима. Жидови сматрају само себе за изабрани народ, они љубе само себе; а хришћани напротив морају свакога без разлике љубити као свога ближњега, као млађега брата у Христу.« Ова жива реплика старога суботника баш и учвршћује писца у увјерењу, да има тијесне везе међу жидовским јересима и молоканцима. Он тумачи, да су суботници за разлику од жидова врло толерантни према Спаситељу и новом завјету. Они се шта вигае одушевљавају за многа начела и истине Христовога јеванђеља На основу испитивања руског научника Астирева, која је штампао у петрог радском мјесечном листу »Сјеверни вјесник« добијамо о данашњој жидовској секти ову слику: У главном они се дијеле у двије групе, на гере (од старе јеврејске ријечи гер, туђинац, обраћени) и на суботинике. Гери су се сасвим отуђили од хришћанства; марљиво уче стари јеврејски језик, који употребљавају и при богослужењу, и признају талмуд; теже да се у животу и обичајима потпуно изједначе и приближе правим жидовима, и вјерују као и ови, да ће жељно ишчекивани Месија бити земаљски цар. Суботници такође чувају јудејске обичаје, међу овима и обрезање, но њихове молитве су руске. Многи од њих признају и нови завјет, но не поштују га колико стари. Св. Тројицу не признају, Исуса сматрају као пророка, а никако као оваплоћена Божјега Сина. И они очекују Месију, кога представљају као филозофа или моралисту, који ће на земљи основати царство духа, разума и