Istočnik

Бр. 4.

ИСТОЧНИК

Стр. 51

Проповијед на св. Јована. — (0 скромности и среЂи у задовољству.) Света наша мати, православна црква, сваки дан у години одредила је спомен коме светител>у или каквом догађају из живота Господа нашег Исуса Христа или Богородице, пречисте Дјеве Марије. Поредала нам је дивиу збирку свештених ликова и дога^аја, да се на њима ми, вјерна чеда н>ена поучимо праведном животу, како бисмо се уподобивши се светитељском животу и сами удостојили царства Божјега. Па и данас тако изнијела нам је икону св. Јована, Претече и Ерститеља Господњег. Па цјеливајући је и посматрајући је јесте ли, љубазни моји. и упамтили добро, како св. икопа представља св. Јована? Ако нисте, и ако сте нехотице и заборавили је већ, да употребимо ове часове на разматрање њено. Јер кад икону цјеливате, црква учи, да тада ве цјеливате оно дрво или боју од иконр , него духовно цјеливате самога онога скетитеља, којега лик је исписан на тој икони. Па да разгледамо, како изгледа нкона св. Јована! Види се јасно, како тече ријека Јордан. Наоколо је све пустиња, то је пустиња јорданска. И у тој дивљој пустињи, гдје ничега не бјеше, гдје се само издалека чуло ударање струја јорданских, гдје нијему тишину прекидаше кад и кад потмула рика дивље звјеради или лепршање крила птица небеских, ту је живио св. Јован Претеча. Ту је он проводио свој пустињачки живот, обучен у најскромније рухо, кожу камиљу и кожан појас, и хранећи се једином храном, што је та неплодна пустиња могла човјеку пружити: скакавцима и медом од дивљих пчела. Како скроман живот тако великог човјека! Јер по ријечима Господа Исуса св. Јован био је највећи међу ро^енима од жена 1 ). Па он, тај велики пророк, који се као ан^ео имао јавити пред Господом, да му приправи пут 2 ), и да обрати срце отаца к синовима и срце синова к оцима њиховијем и невјернике к мудросги праведника 3 ), он тако скромно живи! Ето нам прилике, љубазни моји, да се поучите скромности у свему, да се поучите бити задовољни оним, што човјек има, не тражити, што се не може, пружати се према губеру, н& упуштати се у оно, до чега не допиру силе човјечје. 0 кад би свијет данашњи знао то и могао тако чинити и живјети, био би тада исто тако блажен и срећан, као што је данашњи светитељ био у пустињи јудејској.

1) Мат. 11, 11. 2 ) Малах. 3, 1. ') Малах. 4, 6; Лука 1, 17.