Istočnik

Стр. 52

ИСТОЧНИК

Али на жалост признати морамо, аа људи данас имају више жеља, него силе и снаге за остварење њихово. Па у противности и борби човјечјих жеља и остварења њиховога човјек не може бнти срећан, јер срећан је само онај човјек, који је задовољан у малом и великом. Задовољном човјеку доста је и комад црнога хљеба, а незадовољном мали је и узак и сав свијет да му даш. Шта је боље: да ли мирно и задовољно срце и спокојна савјест и мир душе? или вјечита трзавица и растројство незасићених жеља? Свакојако оно прво, јер од мирне душе, мирна сна и починка нема већега блага. Немојте се дакле чудити данашњем светитељу, што се срећно осјећао и у пуетињи јудејској, сам осамљен. Видите, он се повукао од људи и града у тишину и усамљеност; повукао се од жеља и похлепа у се, у задовољство душе своје — и био је срећан мислећи само на Бога и онај позив, који му је Божјим промислом одређен био. И не чудите се, што је једнога дана — како лијепо описује св. јеванђеље појурИла св. пророку овом светина јерусалимска и јудејска, жељна видјети, што је то, у чему је он нашао души уточишта и задовољна мира 1 ). Па знате, шта им је пророк одговорио? какав наук и савјест? Покајте се због старих гријехова и жеља ваших, отресите их са себе, и бићете срећни и у колаби и у палатама и у добру и у злу, јер гле, царство се Божје већ приближило. А то царство Божје не долази да се види, јер гле! царство Божје унутри је у вама, у миру и тишини душе, у спокојном срцу и задовољству. И ми, драги моји, прослављајући данас спомен св. Претече и Крститеља Господњег Јована састали смо се у св. овом храму, да се поучимо јеванђељској науци за живот наш садашњи и будући. Уподобили смо се данас оној гомили људи из Јерусалима и Јудеје, који су чувши проповијед Јованову похитали њему, да их поучи. Па у молитви својој питамо данашњега светитеља, шта да радимо, па да наслиједимо живот вјечни, па да будемо срећни овог вијека и онога? А светитељ с иконе као дан одговара: Покајте се, јер се приближило царство Божје! Приближило се, близу је сваком од нас, само га не налазимо и немамо га сви. Немају га они, које распињу велике жеље и страсти; немају га они, који отискују од себе срећу, а могли би бити срећни — да су задовољни. Па како бих данас свима вама, љубазни моји, боље поздравио данашњи празник? Како бих свечарима боље поздравио крсно име, него са топлом молитвом у данашњој св. служби Божјој и топлом овом ријечју, коју проговорих у славу Божју и св. Јована, и жељом,

1 ) Мат. 3, 5.