Istočnik

Бр. 5. и 6.

ИСТОЧНИК

Проповијед на недјељу о блудном сину. (Мојим ученицима). Лука 15, 11-32. Кадгод прочитам ово св. јеванђеље о блудном сину, увијек ме садржина његова дубоко потресе. Посматрам с једне стране, како човјек може дубоко да падне у гријех и да изгуби своје високо достојанство и одређење; а с друге стране, колико је велика и брза Божја милост и благодат, која притјече у помоћ биједнику, који се у гријеху дави и тражи помоћи. При првом плачем на рушевинама среће и блаженства праведничкога живота, а при другом осјећам неизмјерну радост, кад видим, да Бог милује и грјешнике и дч им све опрашта, кад се искрено кају. Колико ме при посматрању првога хвата гроза, кад видим човјека на ивици пропасти, толико ме весели срећан соас његов, кад га повраћена милошћу Божјом видим у благом загрљају Божје благодати. Па да посмотримо данас у оваквом расположењу душе, са којих узрока допада човјек (овдје блудни син) грјешнога зла; који је то пут, који човјека поново повраћа Богу, и какве добре пошљедице прате то враћање. I. Како просто, а како красно почиње данашње св. јеванђеље! Човјек један имаше два сина. Чисто видимо срећнога оца, који ужива у мирној и тихој задрузи са своја два послушна сина. Сви захтјеви за добар и срећан живот ту су. Отац љуби дјецу своју, а синови слушају оца и покоравају му се у свему. А плод тога је срећно напредовање имања и задруге. Али не задуго! Јер мла^и од њих рече оцу: Оче! дај ми дио од имања, што ирииада мени. Отац на први мах чуди се, шта је сину. шта му је неправо у кући родитељској. И видећи га горда и незадовољна даје му дио, премда га родитељско срце боли и цијепа се при растанку са сином. којн иошом до неколико дана иокуии све своје и ошиде у даљну земљу. Зауставимо се драги моји, на овом мјесту, јер је врло важно и значајно. У сину овом оличен је грјвшник. 1111 о је њега навело на остављање ожалошћена оца, то већином наводи и грјешнике, да отпадају од Бога и остављају морални закон његов. Лаж удружена са гордошћу је узрок гријешењу. Кад човјек прецјењује своје моћи тјелесне и душевне, лако се погорди, а из гордости и лажне уображености рађа се гријех. Не губите из вида, да су и анђели у почетку били добри и послушни духови Божји, али неки од њих лажно пре