Istočnik

Бр. 5. и б.

ИСТОЧНИК

Стр. 83

политичких области доприиесу, да против њихове женидбе у погледу обраибене дужности никакве сметње нема. Окружне области имаће дакле, када за женидбену дозколу замоле аустријски држављани, који би услијед обранбене дужности у погледу жеиидбе могли ограничењу подлежати, увијек најприје добавити на ово односећу се изјаву надлежне политичке котарске области (ц. кр. котарскога капетанства или магистрата градова, који особите гататуте имају) женика. (Свршиће се.)

Друштвене ране у Француској. — превео с руског Гр. К. [Ср. Карловци]. Слично стање појављује се у животу сваког појединца и сваког народа. За сваког човјека наступа једном вријеме, када он престаје водити упорну борбу за опстанак и кад почиње гријати своје ноге код топле пећи у лаким панталонама. Њмућне породице француске »сазреле су сада за пећ«. И то »сазревање« морало је неминовно наступити историјским путем: Француска —■ најстарија културна земља у Европи — бјеше у току многих вијекова вођа у култури. Она увијек даваше о себи знака у свјетској повјеспици. Ратови и политички преврати прошлога вијека њу су стали силне крви. И захваљујући томе она је без сумње добила право на »зез адзез« —- у наслоњачи крај пећи. Чак и француско законодавство већ читав вијек ради на томе да одвикне имућну класу становништва од великих породица. Као и при »апспеп ге^јше« и отац једне породице могаше лако путем завјештаја предати титулу, имање најстаријем дјетету и то и таково право насљедства учииило је, да дјеца размишљају само о себи и бјеху енергична само у личној ствари, јер за свако дијете очевим завјештајем — што имађаше законску силу — бјеше зајамчена извјесна част и положај. Али француски »ра<;ег ИатШаз« боји се највигпе да му дјеца не осиромаше, зато и не дијели имање и зато управо и не рађа дјецу. Да, би били потпуно објективни морамо примјетити, да није баш само благостање и безбједност дјеце узрок што фрапцуски имућни родитељи ограничавају број дјеце. И ако се у несигурним у материјалном погледу породицама средње буржоазије, тамо гдје јога није достигнуто велико богатство, родитељи истроше због дјеце у сваком погледу, родитељи богатих породица јамачно знају, да већи број дјеце иде на рачун родитељског доброг живота, задовољства и раскоши. Садашњи пак супрузи имућних француских породица одлучно су противни такој жртви. Дијете, »које нико не жели, које ограничава оцу расходе на уживања матери — на тоалете (како вели једна савремена списатељица), оставља се намјерно у бари међу жабама«. Све до сад речено могло би се овако карактерисати: Циљ коме теже француске породице, јесте благостање; тежња за материјалном удобношћу и својом и свога потомства, све је то узрок њиховог слабог плођења или како Димон вели: »Сиромаштво, незнање, старе навике и обичаји, ниски ступањ културе, сујевјерја, — услов су за јако множење«.