Istočnik

Бр.. 5и 6.

источник

Стр. 91

сваком поједином богослужењу; с друге пак стране стога, што је јутро, подне и вече најприличније и најзгодније вријеме за благодарење Богу ва доброчинствима; а што је најглавније, ова се подјела оснива и на св. писму, јер и старозавјетна је црква на дан трипут приносила Богу жртве и то: у јутру, око подне и у вече (Излазак XXIX., 39.; Левит ХХГ., 4.); цар и иророк Давид молио се Богу трипут дневно » кечерк , зиУтри и полВдне пок ^. иђ н козк -Ц јУ . .« (пс. 54., 18.); пророк Данило У ропству вавилонском трипут се дневно клечећи Богу молио (Дан. VI., 10). Свакидашње цркв. богослужење почиње увијек с вечерњем, а свршује се деветим часом зато, што је по св. писму и створење свијета почело с вечера: »и кћктћ кркрк н екитк оутро, дшк единг« (I. Мојс. I. 5). Старозавјетна је црква према томе и распоредила своје богослужење, а према њој и црква новозавјетна. Вечерње богослужење. У вечерње богослужење спада девети час, вечерње и повечерње. Но и ако Типик налаже, да се девети час свршује заједно с вечерњем, но пошто се он односи не на идући, него на већ прошли дан, нећу се овдје с њиме бавити него на мјесту, кад буде говор о часовима односно кад дође ред на њега. А сада да пређем на само вечерње. Богомнадахнути писац и пророк Мојсије у својој првој књизи »Постапак« (I. 5.) описујући нам створење видљивога и невидљивога свијета вели: »и шгтк кгирк н ккитк оутро, д!нк кторк1и.« Дакле пошто је и створење ночело вечером, то и црква своје богослужење почиње вечерњем и у њему прославља Бога, благодари му за прошли дан, моли га д.' оовети »наступајућу« ноћ, а уједно нам напомиње погреб Господњи. У свези с тијем потсјећајући нас на гријех наших прародитеља и на наше гријехе позива нас, да се молимо Богу, да нам опрости и да проводимо вријеме у светости. Најпошље, упоређујући вече дана с вечером нашега живота, сјећа нас смрти, која ће доћи. Састав и поредак вечерњега богослужења је врло стари. У »Апостолским установама« налази се вечерње богослужење врло слично данашњем. Тамо се налаже епископу, да, кад говори народу заповједи му и опомене га, да похађа цркву у јутру и у вече, свакога дана (књ. П., 59.). На другом пак мјесту под натписом »Одредба Јакова брата Господња о вечерњој молитви« вели се: »Кад наступи вече ти ћеш, епископе, сакупити онћину... (књ. УПЈ., 35.). Св. Василије Велики спомиње као врло стари обичај, да се оци молили Богу при заласку сунца и да и ако је име састављача хвалебних пјесама остало непознато. ипак народ појући их понавља само старо. Из ових ријечи се види, да су главни дије лови вечерњега богослужења у вријеме Василија Великога бпли већ стари. Вечерње је тројако: мало, свакидашње и велико. Мало вечерње је скраћено свакидашње, а свакидашње је опет скраћено велико вечерње. Мало вечерње свршава се у обично вријеме само у очи празника пред свеноћним бденијем, које почиње вечерњем. Пред бденијем, које почиње великим иовечерњем, нема малога вечерња. Мало вечерње свршава се овако: Свештеник благословивши епитрахињ и цјеливавши крст на врху њега, меће га на се и не скидајући завјесе почиње мало вечерње с возгласом: Б-мгомокжт> Е огћ нлшћ . . . Л.нннк.