Istočnik

Бр. 5. и 6.

ИСТОЧНИК

Стр. 69

Имамо и ми, истина, наше ноћно сеоско коло, кога нико не смије узети у одбрану, јер би то значшло браниги зло и неморал. Ни ја га не браним, Боже сачувај. Још велим, да морамо да сви устанемо и прегнемо свим могућим начинима и срествима противу њега, али на нашему сијелу и прелу може се угодио и корисно позабавити. Као гато може — како смо навели — младеж на њима много неваљалога чути и научити, исто тако може чути и научити и што паметнога, доброга и кориснога. То зависи од оних, који су на састанку — о чему разговарају, како ријеч воде. Гдје се боље износе и предају народне традиције, него на тим састанцима? Гдје младеж може више чути и научити славу и величину својих дједова? Сву историју српскога народа у свој својој величини и љепоти народ је на тај начии очувао, предајући је од оца на сина. И она млада срца живље заиграју, уписују у дубине душе оне идеале за које су им стари муке и прогонства трпјели и подносили; и челиче се слушајући како су за своје светиње и крв пролијевали. За крст часни и слободу златну многи је и многи изгинуо, јер је одушевљен, васпитан, очеличен приповиједањем на тима ноћним састанцима о слави и јунагатву дједова. Не знате ли, гата је то пролити чисту, свету сузу, то онда отиђите на који такав сеоски састанак И ВИДјећете је И ПрОЛИТИ ! ! (Наставиће се.)

Зворничка епархија и шени митрополити — историјски преглед Душан Тешић и Јаков А. Иоповић, богослови. (Рељево.) I. Зраке свјетлости Христове науке можда су још онда допрле у крајеве негдашњег предјела Соли 1 ), кад је оно ап. Павле послао Тита у Далмацију (П. Тим. IV. 10), или кад исти апостол сам вели, да је његова проповијед допрла чак до Илирика (Римљ. XV. 19). Али у главном Хришћанство се раширило у области данашње зворничке епархије онда, кад су Срби у опће примили хришћанску религију. Но и прије тога, крајем IX. вијека, постојала је сријемска епископија у 8упхпит-у (данашња ср. Митровица), којој је према политичкој и 4 ) Данашња Тузла од турске ријечи туз (со) епомиње се црви пут код Конст. ПорФирогенита као У средњем вијеку писало се ово мјесто 8а1е, а у мађарским повељама ХШ. вијека 8ои, 8 олу (С. Лгесек, БЈе Нап<1е1881гаадеп ип(1 Вег§'\уегке уоп бегђјеп ипД Возпгеп \уаћгепс1 сЗез МГие1а11ег8, Рга^ 1879. стр. 30).