Istočnik

0 С Т 0 ч тт и к

текст у грчком требнику. 0 подизаљу руку и о иекој нарочитој изјави покајника, славенски требник ниглта не спомиње, а сама молитва разрјешења, управо ријечи, којима тајпа покајања перфектна постаје, не слажу се у грчком и славенском требнику. Осим тога грчки требник не спомиње ни о крстообразном знамеповању главе исповједника по свршетку молитве разрјешења, пити има упутства за епитимисање. нити су наведена питања за исповједнике, као у славенском требнику. Напротив има молитва за оне, који су добили епитимију, па су се на исту заклетвом обвезалм чега опет у елав. требнику нема. Протопрезв. Дим. ЈанковиЛ. (Сарајево.)

Из црквеног правила — израдио: Јован Дии. Јовановић. [Рељево.] (Наставак.) * Велико вечерње. Велико се вечерње назива јопт и празничним вечерњем и свршује се у очи сваке Недјеље, затијем у очи празника или на сам празник. Кад се велико вечерње свршује у очи прааиика, свршује се или одјељено од јутрења или заједно са јутрењем и онда се назива свеноЛним бденијем. Типик у 6. глави под натписом »ш Ед^нТиук кгжоцЈнм^-ћ кмклицЈи^"к чјнз^ кг! л^то« налаже, да се преко године држи бденије у очи сваке Недјеље дакле 52 пута. Налажући даље, да се и у очи сваког Господског и Богородичног празника држи бденије вели, да има још и других празника у очи којих се држи бденије и наводи свега са Недјељама, Господским и Богородичним празницима 68. Која су то још четири, не вели. Но међутијем у глави 47. под надписом » знл.шшајск Вллдкнннт ^, Богородичних -г прлздникшк-к и гкатмук« говорећи каквих има празника наиме великих, средњих и малих вели: велики су празници Христови, Богородични, Претечина два и то: рођење (Ивањ-дан) 24. јуна и усјековање 29. августа и празник оба врховна апостола Петра и Павла 29. јуна, и тима се свршује бденије и сва служба празника. Из ове дакле главе дознајемо, који су то још празници, којима се свргнује бденије. Остаје нам још један, а тај ће бити храмовни празник, јер Типик у 6. . глави при крају вели: »бгтћ ли н нно ЕД-6н1( к -ћ ги л1% [катлго ко окнтмн, €ж! д0.1жн0 6[тћ кмклти, ii никлкож! шгтлклатнга к-к пи.иатк егшс. Осим то]'а има још светих са бденијем, али која зависе од воље ттастојатељеве по манастирима а по црквама парохијским од свештеника. За та бденија увијек пише »лцк пр!д(тоАТ(,1к произколит-к. Бденије почиње увијек великим вечерњем осим неколико случајева, кад се почиње по правилу великим повечерњем. По правилу велико вечерње треба свршавати увијек: 1. У очи сваке Недјеље и у очи свих опих празника, кад је правилом одређено, да се држи бденије, па се бденије не држи због какве запреке; 2. На празнике са бденијем и полијелејем; у осталом на празнике са ролијелејем само онда, ако ти празници падпу од Недјеље ап. 'Гоме — Антипасхс