Istočnik

Стр. 176

ћсточник

Бр. 11. и 12

особито ће настојати о васпитању подмлатка, јер на млађима свијот остаје. Кад се стане томе на пут, да се међу дјецом и млађарирм раавију и укоријене гадне наваде, ружни обичаји — свакојаке ријечи, неотесане игре, неумјесне шале, ружне пјесме; кад једном нестане оне данашње младићке дрзовитости и суровости, оне безбрижне и одурне безобзирности, онда ће и сијела и прлла имати други вид. Оида ће она моћи да одгокоре оној жељи и потреби народне дугае онда ће бити пријатна и лијеиа забава и ваљана народна школа. С дјеницом још треба почети. У школи на катихизацији и недјељним и празничним ексхортацијама нека развије свештеиик сву своју свештеничку спрему, да дјеца добију што јасније и тачније појмове о Богу и Божјем откровењу — да осјете вјеру. Особито нека настоји, да оне дивне приче св. Писма живо прикаже дјеци, у живот им унесе, срасте с њиховим бићем. За то је нужно, да их што више вјежба у вршењу хришћанских дужности: да иду редовно у цркву, да се тамо владају како треба, да науче што више од нашег лијепог појања. А за примање св. Тајна исповиједи и иричести морају се дјеца особито спремати. Ту се не смије задовољити сммо да гшсте, да им се у неколико ријечи растумачи значај самих Тајана — дуже времена треба, да им се то тумачи, да се науче, да то што боље разумију. Мора свешт.еник да настоји, да то дјеца осјете у души с-војој. А на владање, рекох, мора особито пазити, чувати их као зеницу ока свога, да се ничим не натруни. Будно око свештениково не смије да пусти дјецу испод свога погледа и кад сврше школу. Сад настаје прелом, сад долазе најгори дани и ту мора врло опрезно радити. Она љубав, коју је стекао као катихета код ђака, сад ће му врло добро доћп и иужно требати. Очински, са љубави, стрпљиво нека поучава, упућује. Оно катихизирање ваншколске младежи добро ће му доћи, али не ће доста бити. Сваке недјеље и празника треба да су што више у цркви, гдје ће им даватн сваковрсне поуке. Па и друге дане на погребу, крштењу, и у другим згодама и приликама пастирски савјет,, његова поука ие смије да изостане. А кад се дању ухвати коло, или се младеж искупи на пјевање, такав свештеник ће својим присуством умањити број непристојних ријечи и неумјесних шала. Не би згорег било, шта више било би и врло добро, кад би пастир прегнуо, да оспује народни кор сеоске младежи. Не тражи се ту особите какове музикалне спреме, толико спреме може сваки имати^ да сакупља младеж око себе, да их учи црквеном пјенију, да их тиме приучава, да што више љубе цркву, да што тачније долазе у храм