Istočnik

Стр. 24^

И С Т 0 Ч II И К

Бр. 15. и 16.

најученијих публикатора тога споменика, тим прије, што је њихово мишљење релативно пајобјективније, јер се оснива на иепосредном утиску. Прије свега, при разгледању новонађенога споменика намеће се мисао, да пије нађен лист дио једнога од оних апокрифних јеванђеља, којих је много било у старо вријеме и која су била подметнута као права Јеванђеља у интересу разних секти и партија? Познато је, да је постајало и тако звано »јеванђел>е египатско« и ношто је овај споменик нађен у Египту, није ли он одломак тога јеванђеља? То апокрифно јеванђеље, од кога је до нас дошло само неколико изрека, по свој прилици је написано било у почетку П. вијека и јако је поштовано у Египту, но у Ш, вијеку бијаше одбачено као јеретичко. По времену постанка оно се подудара са овим спомеником, но међу њима има тако много битних разлика, да се пикако не могу истоветовати. Египатско је јеванђеље повјесничка књига, а новонађени споменик јеете голи Зборник изрека без икакве историјске свезе међу њима и уз то облик почетних израза: »Говори Исус« — јасно указује на то да то није никаква историјска работа, за коју се употребљава перфект у причању. већ да је то зборник изрека, које бијаху записане тако рећи онога момента, кад су изречене. — У том случају је много оправданије сматрати новонађени споменик простим, непосредним скупом изрека Спаситељевих без икакве свезе са приликама, у којима су изречене. Спољашњи карактер тога споменика највише одговара томе типу и он није усамљен у старој хришћанској литератури. Негнто слично томе јесте и дјело Папијево »Господње изреке«, на које је ои писао тумачење и по свој прилици такав зборник он разумијева под »Изрекама« — Л6у.х — које је по његову свједочанству написао св. Матеј на јеврејском језику 1 ). Досадје међу научењацима било миого спорова о томе, шта ваља разумијевати под тим А6уса-ма_ којима се ради свједочанства о томе, да их је записао св. Матеј, давало тако много значења у питању о постанку како његовога (Матејева), тако и у опће три прва, тако звана синоптичка јеванђеља. Овај новонађени споменик ево може бацити много свјетлости на то питање, ако само даља истраживања пе би поткопала историјски значај самом том спомепику. Не улазећи у дубље испитивање овог споменика ми са своје стране можемо рећи то, да и ако он изазива такву грозничаву нервозност у протестантскокритичкој школи на западу, која је рада да нађе у њему потврду својих завјетних тенденција, наша православна богословска наука може га примити сасма мирно у пуном увјерењу, да ако тај споменик фактично има историјску доставјерност, то он не може бити у противности ни са самим четверојеваиђељем ни са примљеним предањем о постанку канопичких јеванђеља. Колико се види из кратког пријегледа његове садржипе, такве противности пема. јер и оне изреке, које-на први поглед изгледају нешто ново према јеванђеоским изрекама, сасвим се слажу с овима пошљедњим по свом духу и унутрашњем смислу. Зато неће бити непобожна претпоставка, да у новонађеном споменику имамо изреке божанствепог Учитеља, које је записао Његов непосредни слушалац, или директно под живим утиском њиховим или још при свјежем сјећању на њих, — толико свјежем, да пи само вријеме 1 гије могло од садашњега да постане прошло и у памети побожпога скупљача тих изрека бож. Учитељ као да још говори, чим се и може

1) У тој свједоџби Напијевој (ар. Еиз Н. Е. III. 39) говори се: МаТ&аГод |Ј.ЕУ обу с Е(ЗраГб1 бсалГхтф та Хбуса аиувурафато, ГЈр[хгјУгиаг баита <1>д ђу би^атбд гхаат од (Матеј је на јеврејском језику написао из реке, које је сваки тумачио, како је могао).