Istočnik

Стр. 228

И С Т 0 Ч Н И К

Бр. 15. и 16.

се не претјерује. Једу према дану — јела мрсна или посна. „Какав дан онака и част". Овдје ћемо споменути још и врло лијеп обичај, о ком прича Вук ВрчевиИ : „У Ерцеговини. а чини ми се, и по Црној гори од кад гости почну ручати па све док се сврши, једно мушко кутње дијете држи у руци пред иконом једну расовату палицу около које обмотана је једна подугачка свијећа од жутога домаћега воска. Ако у кући нема оваковог ђетића, онда прислоне палицу да гори пред иконом, и кад ова до палице догори, одмотава се мало по мало, како би свећа горјела". Обично при првој чаши вина пије се у славу Божију. Сви устају, тамјаном окаде крсаи колач и трпезу, а један гласно чати „славпу молитву" : „Ва славу иже ваТројици: Бога Оца, његова Сина и пресветога Духа. Ми славимо Господа Бога и Спаса нашего Исуса Христл. Ва славу иже свете Богородице, пречисте дјеве Марије, светодухе матере Божије. Ва славу иже часног п животворног крста. Светије Аранђела и свију Анђела небесније сила. Светије пророка: Мојсије видовита, Илије громовита, Ннколе бродовита, и Јове Крститеља. Ва славу иже богоносније отаца триста и осамнајест, иже ва Никеју сабраше се, састаше се, Арију оборигае, прозборише, ришћанску вјеру утврдише, према славној српској вјери. Да хвалимо закои православни, за мобе мо.љене. Ва славу иже четири 'ванђелиста: Марка, Матије, Луке и Јована. Светије апостола Петра и Павла, свете Петке и Неђел.е младе, које оно често долазе, а ми још чешће прегрјешујемо, и врача Кузме и Дамјана. Свију мученика, који прођоше и боси и голи кроз огањ и воду: Ђурђт, Дмитра, Мратпндана, Тодора стратилата и Јована крилата, свију мученика п мученица и Марине мученице. Ва славу иже српскије светитеља: Симе старца мироносца, Саве свеца, Арсеније учитеља, Максима владике, Стевана првог краља, Милутина, Стевана Дечанског, и цара Уроша Душана младот-; цара Лазара нашега витеза и Милоша јунака, ва Косову пострадаше, на Видовдан главе изгубише за вјеру хришћанску и род српски. И још за светога Јована Деспота мајке Анђелије српске госпоштине, Стевана Штиљана. Они подигоше цркву Јерусалимску у Сријему земљи равној и Крајинп славној. Да се весели Петрова Гора, Велебит планина, и свети намастир Комоговина. И још ћемо се помолити, крсној слави поклонити за овога поштенога дома домаћина, домаћице, с.ве чељади и ђечице, кумова и пријателза, па и за непријатеља, да их освијести и просвијетли Господ Бог, или Илија са својим громовима. Тако нас помогло, данашње крсно име (име свеца), весела нам била ова крсна свијећа, родила нам шеннца