Istočnik

сви обвезани испуњавати закон Вожји, вољу ГБегову, јер нарушимо ли једну заповијед Божју и занемаримо ли ма једну саму дужност своју, ми смо наругпили цијели Божји закон, поступили смо против воље Божје. Што човјек пак не може извршити цијелог закона, ваља да се моли Богу, да му учињену погрјешку опрости, а никако није у праву хотимично омаловажчвати коју своју дужност. Већином пак у хришћанском свијету бнва, да људи бирају, које ће заповијести држати. Сравњујући дјела своја са дјелима других људи, правдамо се ми тијем, да ни други не чине све по закону. Но други ће одговарати за своја дјела, а поступак њихов ие овлаштава нас, да и ми тако радимо, јер што они раде, то ие ваља. Не може се назвати врлим онај човјек, који у два случаја ради добро, а у десет зло. Има неких заповијести, које су особито теретие данашњем човјечанству и од којих би се радо довијањем извукли. Особито се то чини у погледу поста. Каквих разлога људи не измишљају, да одбране себе, што не држе те уредбе! Но сви ти разлози падају пред директном свједоџбом св. Писма, које пост заповиједа хришћанину. Заповијест о милостињи се такође извршава само дјелимично, јер и ту бирамо, коме ћемо дати, кад и т д. Томе би се могло додати још и слабо поха^ање богослужења, што опет хоћемо да оправдамо слабим розлозима свога ума. Но сваки гријех вуче за собом казну, а све што није ио закопу, гријех је (I. Јов. 3, 4). Покушаји, да човјек бира, шта ће кјеровати и чинити, водили су увијек хришћане јереси и расколу. Ко бира, тај се дијели од Цркве, јер не уважава њених наредаба, већ прописује сам себи дужности. Зато, да хришћанин избјегне ту опасност, да се не уброји међу тако велике грјешнике, ваља да напреже све евоје силе, да испуни закон, колико му је год могуће. Ако му је намјера истинита и срце чисто, Бог ће му опростити оне погрјешке, које је по немоћи својој учинио и оно, што је нехотице пропустио да учини. Држише и шворише све заиовијесши! (V. Мојс. 8, 1). Мјери сшазу ногама својим и путови швоји пека су иоравњени! (Приче 4, 26). Не треба ли вам знаши, шшо је ираво? (Михеј 3, 1). Ако ко иоквари јеђиу ођ ових најмањих заиовијести и научи тако љуђе : најмањи назваИе се у царсшву нсбескоме (Мат. 5, 19). Укиђосте заиовијест Вожј-у за обичаје своје (Мат. 15, 6). Све гито вам реку ђа ђржише, ђржише и творише! (Мат. 23, 3). Дужпи смо сав закоп творити (Галаћ. 5, 3).