Istočnik

47 —

живот ближњем (пијанство, свађа и т. д.); да се чува свих порока, који би га могли навести на тај гријех (злоба, освета, лакомство за туђим добром), а особито да се чува злог д])уштва, које га најлакше може завести на грјешни пут. Љубав нам је прва и највећа заповнјест, а све И1Т0 се коси с њом, гријех је. Тлас крви брата швога виче са земље Мепи; да си ироклети на земљи, која је отворила' усша своја, да прими крв браша твога из рцке твоје! (I. Мојс. 4, 10—11). Ле убиј! (П. Мојс. 20, 13). Ако ко кога удари и овај умре, да се иогуби и оп! (П. Мојс. 21, 12). Ако би ко навалице усшао па ближњега свога^ да га убије из пријеваре и ирибјегне олтару Мојему, одвуци га од олгиара Мога, да се иогуби! (П. Мојс. 21, 14). Ко убије, би%е крив суду (Мат. 5, 21; V. Мојс. 17, 8—13). Да не иострада који од вас као крвник! (I. Петр. 4, 15). Ни један убијца људски нвма живота вјечнога (I. Јов. 3, 15). х 23. 0 прељуби. Створивпш човјека дао му је Вог и помоћника, да не живп спм на земљи. У рају је већ ударен теме.љ браку између мушкога и женског. Брак је дакле установљен, да човјек има друга према себи и да се њим размножгва род људски. Но установивши брак, одредио је Бог човјеку, да се има држати само једног друга и да тијело своје одржава у чистоти. Највећи гријех против тјелесне чистоће јесте прељуба. Под прељубом се разумијева парушавање брачгае вјерности и свако нарушавање тјелесне чистоће било у браку или ван њега, сваки дакле блудни живот, ЈЗлуд је један од највећих гријехова, а најчешћи међу људима. Св. Писмо на безброј мјеста опомиње човјека, да се чува тога гријеха, јер је он врло опасан а) душевном здрављу човјекову, јер блудник и нечист сатире своје душевне спле: разум, вољу, савјест и уопће губи дугневну свјежину; б) тјелесном здрављу човјекову, које овај гријех највише подгриза: као што црв сиса сок из дрвета н убија га, тако ис.то и овај гријех троши тјелесну снагу човјекову; в) добром имену међу људима, јер пристојан човјек избјегака блудника и осуђује га; г) благостању човјекову, јер ма колико чокјек текао, никад није доста за задовољавање овога гријеха, који никад скоро није сам, већ у друштву са другим великим гријееима, за к >је треба много материјалних средстава; д) потомству човјекову, јрр у нечиста, гријехом