Istočnik

6р. 19, и 20,

исто чник

Стр 291

Што не можемо у нас наћи, наћићемо у старијој а богати|ој богословској литератури и то у њемачко-протестантској. Зато ћемо се и обратити њојзи, на се зауставити код онога, који је и теоретски и практично врло много на проповиједи радио, а то је Мартин Лутер ( # 1483 — т 1546), учени муж, који је за своје сународнике замијенио оно римокатоличко „јгећеп гиг Ме$$е и својим „јгекеп гиг РгесИ%1" (0 животу и раду Лутерову у опће види: „М. Ј. Ма1ке$Ги$. Маг1. Глићега 1<ећеп 1п 17 РгесП^еп. 1|31рг1§\ Кес1. В1ђ1. 2511 с!о 2514, и Шск. Ве$(е: ВЈе ђесЈеи^епсЈвђеа Кап2е1гес1пег (1ег 1и1ћег, К1гсће <1в8 Ке:Рогта1лопге11а11;ег8. I. Вгк1. стр. 14— 36). Западни историчари и омилитичари неједнако опредјел>ују значај Лутеров у историја западног проповједништа. Та њихова неједнакост у суђењу о Лутеру бјегае плодом разних конфесионалних погледа и непознавања средњевјековних проповједничких споменика. Римокатолици му не приписују никакав значај у историји западног проповј^дништва, а протестанти, признајући му значај, разилазе се у опредјељивању степена тога значаја. Римокатолици тврде, да Лутер није ништа утјецао на црквено проповједништво, док протестанти тврде, да је Лутер не само славан реформатор омилитике и проповиједи шзго да је и „ божанствени муж и , ,,рукоиоложник Божји Ђ њемачки Павле и (иђег <1еп РгесП§{еп Би1ћег. ЕоНга^ 111 Регешкћаине га Ее!р2!^, ^ећаћеп 1ш Бесешћгг 1883. уоп 21тшегшапи." Ра81огаЉ1ас1ег Гиг Нот11е11к, Ка1есћеик, ЗееЈвог^е 1884свеска за фебруар и март. — БиЈћег, (1ег с!еи[8сће Раи1из." свеска за април), и један од највећих људи, каквих није било од времена апостолских, најдубљи богослов, најиоћнији проповједник, најблагороднији између смртних, највећи противник мрака, најстраганији непријатељима и носилац божанских дарова (Раа^огнНЛ &Мег Шг Нот. Ка1;есћ. и 8ее18ог<*е. 1884. НеЛ. I. стр. 42). Ти разни погледи римокатоличких и протестантских омилитичара о реформи Лутеровој у опће, а о његовој омилитици и проповиједи напосе, најбоље се показаше приликом Лутеровог четирстогодигањег јубилеума 11. нов. 1883. Римокатолици су тврдили и тврде, да се ријеч БожјЧ проповиједала непрестано кроз све средње вијекове, и да црквено учитељство крајем средњих вијекова није претрпјело никакве штете (види код: А. Ласк4евт>: Пропов^дв и пропов4дничество по Лготеру. Спб. 1894. стр. 3). Протестанти су на против говорили и говоре, да се ријетко чула у средњем вијеку проповијед Божанске ријечи ( Ткео1 иаг1а1•