Istočnik

— 58 —

г^едати идол емој. Опасењу смета све, што човјека одвађа од- Бога.-и прикива за ништавост земаљску, а богатств') је особито кадро одвратити мисао човјечју од Вога. Ко жуди за богатством, ко није задовољан са својим стањем, тај се никад не може заситити. Он све своје снаге употребљава само на то, да умножи своје имање, а у тој га бризи про^е н вијек и тек тада види, да је трошио своју снагу не за оно, што је требао, већ на посао некористан. Богатство пружа човјеку удоб гости, а док је човјеку добро, не мисли на будућност, па се мање брине и за својв спнсење. Богатство улијева у човјека свијест о надмоћности према другвма, претјерано самопоуздање, а ко је такав тај се мање обзире на своје дужности. Из претјерансч' самопоуздања |>аЈ)а се охолост, а ова одбацује човјека далеко од спасења. Вогатство задржава човјека од рада, а нерад води гријеху. Зато је ме!ју богаташима ређи човјек, који би се могао врлинама похвалити, већ су они обично охоли, мекушци, лијени, окрутни, немилостиви, ципије. У том је смислу онда и само богагство, које доводи човјека до тих гријехова, сметња спасењу. Није дакле богатство по себи гријех, већ богатство рђаво употребљено и прекОмјерна тежња за њим, која прелази у страст, те гута све племенитије мисли човјекове. Човјек ваља да зна, да му богатство може бити јако средство, да ухвати души својој мјеста пред Богом, ако поступа с њим онако, како Бог заповиједа. Богат човјек има више средстава, да чини добра, него сиромах, — зато се од њега винхе и тражи. Правгално употребљено богатство може дакле бити на корист човјеку, а рђгво употребљено мсже постати ватром, о коју ће се сам богаташ спржити, Увијек хришћанин ваља да сматра себе управитељем од Бога постављеним над Божјим добром, те да се сјећа, да ће полагати рачун правом господару, Богу, о том, како је управљао ГБеговим добром. Боље је Јнпло у праведшжа, него богашсжво мпогих безбожпика (Пс. 86, 16). Ад и ироиаст нигда се пе могу заситими; тако су и .очи човјечје несите (Приче 27, 20). Живот задовољног чов/еки јесте сладак (Сирах 40, 18). Који хоКе да се богате, они уиадају у наиасти и замке и многе луде шкодљиве жеље, које шпиаиају човјека у ироиасш и иогибао, јер јс коријен свију зала среброљубље (1. Тимот. 6, 9—10). Пријевара богатства загуши ријеч Вожју (Иат. 13, 22 и парал.). Богатима на овом свијету зааов/едај, да се не ионосе нити уздају у богатсшво ироиадљиво, пего у бога живога/ (I. Тимот. 6, 17).