Istočnik

Стр. 322

II С Т 0 Ч II II К

Бр. 21.

да су врло незгодне и намисли, да сам напише омилитику (А. Ласк^ћевт.: Спом. дјело стр. 18 и 26). Но Лутер не остварп скоје намјере, те тако ни немамо од њега написаног дјела, у ком је изложио своје назоре о проповједи, који су разбацани по свим његовим радовима (Мебе: Сге8сћЈсћ1;е с!ег РгесП^. УЈебћаЗеп 1879. књ. П. на стр. 6 вели, да Лутер зато није изнио у једном дјелу своје назоре о проповједи, што није имао повода , да то учини). Но што Лутер не учини, учинише други. Данас имамо у некој системи скупљене назоре Лутерове о проповједи. Тог посла — да скупи и у систему састави нпзоре Лутерове, не само о теорији проповједи, него и у опће о пастирској служби, разбацане у 46 књига Лутерових лјела — подухватио се Сопгас1 Рог1а, ајзлебенски проповједник храма св. Петра и Павла и пресједник тачошње конзисторије. То је био огроман посао, који је захтијевао више година најозбиљнијег рада. Плод тог портиног рада јесге ^Ра$Гога1е Ј^иМгегГ"-, које дјело већи дио германског народа најодушевљеније поздрави. Нама су позната поред најбрижљивијег истраживања само три издања Портиног: „Ра8 <;ога1е 1л11;ћеп", и то: прво издање, које је 1586. издао мансфелдски суперинтендант М. Ј. Менцл; друго издање угледа свијета 1729. под редакцијом чувеног проповједника Ј. Хр. Крамера, праунука портиног, а треће издање је, које ми при руци имамо: Раз1ога1е Ри1кегг с1. г. пМгИскег ит1 пбИи^ег ТЈп1егггсШ јпг ап/ап^епЛе РгесИјгег ипА КггскепсИепег, гихаттепјгекгасМ уоп М. Сопг. Рог1а А Т огс1Ип$еп 1842 По овом издању ћемо и ми покушати, да изнесемо назоре Лутерове о проповједи. Радн лакшег прегледа, иодијелићемо ову радњу на више мањих одјељака, како слиједи: I. 0 достојанству и важности проповједничке службе. На питање: П1та је побожан свећеник или проповједник и за шта га треба држати: одговара Лутер у једној својој проповједи ово: Он је Божји вјесник и чувар Његових тајни; служитељ Христов • Спаситељ многих људи, цар и књаз у Христовом царству, свјетлост свијету, и скупо несцјењено благо (види: Ис. 52, 7; Лука 10, 16 Ј &. Кор. 4, 1 и к. Кор. 5, 20). У осталом. ко може опредијелити сву његову славу и све врлине ? Нема драгоцјенијег блага ни дражег бића на земљи и овога свијета од истинитог свећеника и проповједника! Колико душа само он издана у дан учи, обраћа, крсти и Христу приводи; колико их чини блаженима; колико њих ослобађа од гријеха, смрти, ада и ђавола и колико њима дарује вјечно спасење, вјечни живот и небо? Он помаже