Istočnik

— 77 —

Лред Божјим очима су човјечји иушеви, сва дјела његова Оп гледи (Приче 5, 21). Вог Ке сваком дати ио дјелима његовим (Мат. 16, 27 и парал.). Бог не гледа ко је ко (Рим. 2, 11). Лема твари неиознате тред Њим, него је све голо и откривено иред очима Његовим (Јевр. 4, 13). 38. Многи су звани, мало је избраних. Небесно је царство сваком отворено. Сви су људи једнаки по природи, а сваки је кадар доспјети до спасења. Христос Спаситељ је пролио крв Своју за спасење свију л>уди без разлике и основао Цркву Своју за све човјечанство. Према томе су сви људп звани у спасење и до њих стоји, хоће ли се одазвати Божјем позиву. Ти, који се одазову Божјем гласу, то су избрани. Христос Спаситељ је рекао, да је мало избраних. Од толиких званица, од цијелог свијета мали се дио удостојава, да прими удјел у вјечном блаженству. Што је то тако, криви су људи сами. За улаз у царство Божје тражи се вјера и добра дјела. Који тога нема, томе нема ни дијела у Божјем царству. Зашто је међу људима мало вјере и добрнх дјела, а много гријеха? — Гријех је привлачан, он дјелује великом снагом на човјека и пружа му тренутних уживања, а вјера и добра дјела показују пошљедице тек касније. Вјеровати и чинити добрих дјела може само онај, који је са гријехом раскрстио. А с гријехом је многима тешко раскрстити. Уз то и свијет квари злим примјером многога. који би иначе био добру приступачан. Од малена је дијете изложено утјецају злих примјера. Може ли се у таквоме развити љубав према вјери и хришћанском животу ? Не, него ће у гријеху гледати гшнос свој и натјецаће се са злима у злу. Особито је данас развијен практички материјализам. Све се у свијету ужурбало, све тежи само за капиталом, за самосталношћу, а мало се бриге обраћа на душевно васнитавање. Неколико година дијете пође у школу, па се затим у младићкој бујној снази нредаје свјетском вртлогу, у коме су му једино на уму потребе свјетске, земаљске, материјалие. Оно добро, што је у школи научио, брзо заспи у њему и он не обраћа више бриге на душу своју. Такав је изабран за свијет, а не за царство Божје. Има још и других прилика, које помажу томе, да је мали број избраних. То су све оне прилике, које одвађчју човјека од праве сврхе његове и управљају му ум на ствари од мање важности и на тај га