Istočnik

ЗА ЦРКВЕНО-ИРОСВЈЕТНЕ ПОТРЕБЕ СРПСКО-ПРАВОСЛАВНОГ СВЕШТЕНСТВА И НАРОДА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ.

Год. XVIII. Сарајево, 31. децембра 1904. Вр. 24. ВЛАСНИК: ЊИХОВА ВИСОКО ПРЕОСВЕШТЕНСТВА СРПСКО-ПРАВОСЛАВНИ БОСАНСКО-ХЕРЦЕГОВАЧКИ АРХИЈБРЕ ЈИ. УРЕДНИК: протосинЈЈвл ИЛАРИОН РАДОНИЋ, професор богословије.

Назори Мартина Лутера о проповједништву. (Свршетак). V. 0 МОЛИТВИ. Поред напријед споменутих дужности проповједникових оп је дужан и молити се Богу. Сваки свој рад и дјело треба проповједник с молитвом да почне_ Уз сваку добру проповјед мора и молитва бити, да би ријеч имала снаге те плода донијела. Христос нам је сам својим примјером показао^ да се уз проповјед не смије заборавити на молитву, да не би ријеч без успјеха била. Јер кад је Христос Спаситељ завршио своју учитељску службу и благословио своје ученике лијепом, дугом, утјешном проповједи, Он се најзад Богу молио за њих и за све Хришћане и да потпуно сврши своју службу као наш једини првосвећеник. Лутер савјетује учитељима ријечи Божје, да подигну к небу своје очи и срце па да моле од Оца Небеснога све, што им у њиховој служби треба, јер је све у Његовој власти. Хришћански проповједник има двије дужности и то, да се обраћа народу па да га учи шта је добро и истина и да се обраћа с молитвом Богу и да моли од ГБега помоћи, да може оно чинити, што ће донијети среће (види л Цар. 12). , Проповједник треба, да се моли за себе и своје слушаоце и то најбоље ријечима св. Духа из св. Писма. Лутер говори проповједницима