Istočnik

Бр. 24.

ИСТОЧНИК

Стр. 385

Чим проповједник почне да мисли о томе, како да се обогати, он се већ изневјерио својој дужности, јер срце његово је уловљено бригом о храни као једеком. Он више не може ни учити ни карати, гдје и како треба; он се брине само о том, да не изгуби наклоност и пријатељство оних, који му материјално могу да користе. Ко хоће да буде истинити проповједник, тај мора бити слободан. без страха говорити истину, ни на ког се не обзирати и казнити, гдје год је од потребе, и велико и мало, и богато и сирото, и моћно и слабо, и пријатеља и непријатеља. То не чини среброљубац, јер се боји, да ће разгњевити добре иријатеље, те свој приход умањити. Еад је Господ послао своје ученике на проповјед, опоменуо их је, да се чувају лажне науке и среброљубља и заповједио им, да не носе собом ништа (УоггаШ) на пут, нити да се брину шта ће јести и пити. Лажно учење слаби вјеру а среброљубље плодове вјере. Зато су Хришћани дужни да магеријално обезбједе проиовједника. Многи проповједници су баш зато лакоми и среброљубивиЈ што често умиру од глади; зато су и ријетки, као бисер, проповједници, који би радили у корист опћег добра и опћег иметка. Тешко проповједницима, који поред свих опомена живе безбожним, непоштеним и немирним животом. У св. Јеванђељу читамо, да би ономе, ко саблазни једног од малих, који у Христа вјерују, боље било да објеси о врат воденични камен, па да се удави у мору, гдје је најдубље. Теглко свијету од саблаз ш, јер је од потребе да дођу саблазни; али тешко оном човјеку, кроз кога долази саблазан (Матеј 18, 6, 7). Исто тако, као што зле људе, нарочито проповједнике, треба избјегавати и скидати са звања, треба и служитеље ријечи Вожје, чији живот додуше није савршен, али им је наука чиста и здрава, поштовати и љубити. Свакако би најбоље било, кад би и живот и наука служитеља Вожје ријечи потпуно савршени били. Дотичући се питања о браку Лутер доказује, да проповједник треба да буде ожењен (види Рог^а стр. 319—339). Те вели, да је по ријечи Божјој (а. Цар. 12, 2—5; л. Тим. 3; Титу 1) прва дужност свештеника, да васпитава своју жену, дјецу, слуге и др. Ако их он не васпитава, не управља својим домом и живи неуредно, то какав је он свештеник и проповједник? — Он је тада вук и слуга ђаволов, јер припрема мјесто ђаволу и у дому и у храму. Велико дјело чини ожењен проповједник Богу, Хришћанству, свему свијету, себи самом и својој дјеци, кад сам васпитава своје домаће.