Istočnik

Бр. 24.

И С Т 0 Ч Н II К

Стр. 387

Божје (Сир. 3; Пс. 131); 2. савјетокати их, да тврдо у свом срцу Ејврују, да нас Бог не ће ни на час осгавити, него да се непрестано о нама стара; 3. опомињати их, да Бог забрањује таке мисли и да с мо дужни унијехс се држати ЕБегових заповједи и 4. да свагда имају пред очима Исуса Христа и да им Он буде огледало, у ком ће виђети како Бог све нас воли и како се за нас бринуо, да је и Свог возљубљеног Сина дао, да за нас страда и 5. да је човјечје размишљање о Промислу огањ, који се тешко гаси и да човјек гпто више о Промислу мисли, све дубље у заблуду пада и долази иајзад до сумње. Еатсо треба иосгауиати са бијеснпма ? Да ли у тим случајевима треба проповједшЈк да истјерује ђавола, као у папству, рег ехогс18тит? На то Лутер одговлра: „Ми не можемо ријечима то чинити, као што су Исус Христос и апостоли. Ми треба да се молимо за бјесне у име Исуса Христа, и да обилно опомињемо цркву на молитву за њих, да би их Господ по милосрђу своме исцијелио, Ако вјерујемо у Његово обећање, да ће нам дати оно, што молимо у име Његово, бијес ће оставити човјека иначе га ми истјерати не можемо." То је Лутер говорио о тјелесно бјеснима, а за духовно бијесне т. ј. безбожнике, којп ударају против Божанске науке и којих данас на жалост доста има, вели, да ће остати ђаволови робови као Ана и Кајафа и сви безбожни Јудеји за земаљског живота Исуса Христа. Кад је сваки Хришћанин дужан, да посјрАује болеспике , то проповједник мора јоЈи прије. Лутер препоручује проповједницима, да кад посјете болеСнике, истима говоре ово: 1.) да нико од нас не зна дан ни час своје смрти, те да за то треба сваки, а особито болесник, да се спреми за њу т. ј. да раздпјели своје имање ме^у родбину и пријатеље, да се не би исти послије његове смрти гложили, отимали и свађали. г Гако је урадио Аврам, који је пред смрт своју Исаку предао своје имање. Тако је урадио и Исус Христос, кад је на крсту Своју матер. преаоручио Јовану; 2.) да се помире са свима. да им душа не би била под теретом ма каквог гријеха; 3.) да остављају трновити пут живота и да ступају у царствО мира и радости, па да се за то не жалосте него нека се радују. јер смрт светих је ново ро|ење и 4. да се покају за све гријехе, па да се причесте Тијелом и Крвљу Христовом На питање, како да поступа проповједник са болесницима, који док б^еху здрави не слушаху Божје ријечи нити се причестише, одговара Лутер, да исте не треба на смртном часу причестити, нити у болести обилазити, а ако умру не треба нх сахрањивати на гробљу, да би се други застрашили.