Istočnik

Стр. 20

источник

Бр. 1.

И опет, ко је без страсти? Сваки их има. Чим је ту самољубље, ту су и све страсти; јер је самољубље мати страстима и без дјеце не бива. Само, што све страсти нису код свакога у једнакој мјери; код овога једна, а код оиога друга страст превлађује и управља другима. А кад сваки има страсти, онда и сваки осјећа мучење њихово. Свакога страсти муче и распињу, само не на спасење, него на пропаст. И тако носећи страсти, оне те кидају и упропашћују. Па није ли боље здати се за собом и сам себи нанијети страдање, и опет због страсти, али не на пропаст, него на спасење. Ваља само окренутн нож, и место да њиме ударимо сами себе, што би било, када би страсти задовољавали, да ударимо њиме страсти тако, што ћемо започети борбу са њима и што ћемо им се у свему противити. И ту ће бити бол и страдање срца, али бол љековити за којим ће одмах доћи утјешно умирење, какво бива, када се љековити мелем метне на рану. Ражљути ли се н. пр. ко, тешко је савладати гњев, а и неугодно, али када га савладаш, умириш се; а када му попустиш, дуго ћеш бити узрујан. Је ли увријеђен ко, тешко је савладати себе и опросгити; но када опростиш, имаћеш мир; а када се осветиш, не ћеш доћи до мира Је ли се распламтила привезаност к чему, тешко је погасити, но када је погасиш, видјећеш свјетлост Божију; а не иогасиш ли је, ићи ћеш као убијен. Тако је то са сваком страшћу. И страст човјека мучи, а и борба с њоме невољу проузрокује. Но прво упропашћује, а друго спасава и лијечи. Сваком страснику ваља рећи: ти гинеш на крсту страсти Обори крст тај, и подигни други, крст борбе са страстима. И распињање на том крсту биће ти на спасење. Све је ово јасно, као дан; и изгледа, да би избор имао бити врло лак. И ипак, на дјелу то се не посвједочава. И треба се чудити нашем слијепилу. Пати неко од страсти, и опет их још задовољава. Види. да тиме, што задовс љава страсти своје, све више и више чини себи зла, и опет их задовољава. Таково непријатељство према себи не да се објаснити! Неко се и одважи, да се одуире страстима, но тек што се пробудила страст са својим захтјевима, а он јој се одмах покорава. Опет се одважи и опет устукне. Неколико пута тако и успјех један те исти. Непојмљива слабост правствене моћи! Па у чему је лаж и пријевара? У томе, што страст читава брда уживања даје, ако је човјек задовољи, а борба са страшћу ничега не обећава. Али колико је већ пута човјек искусио, да задовољење страсти не доноси среће и мира, него муку и патњу. Страст много обећава но ничега не даје; а борба с њоме ничега не обећава, а све даје. Ако ти тога ниси искусио, покушај, па ћегп се увјерити. Но то је наша невоља. што немамо сила да то покушамо. Узрок је томе — жаљење самога себе. Саможаљење је најподлија издајица и непријатељ наш, први изрод самољубља. Жалимо себе а упропашћујемо сами себе. Мислимо, да добро себи чинимо, а чинимо зло, и чим више чинимо себп зла, тим вигне желимо, да чннимо зла. Огуда зло бива све веће и довлачи нам пошљедњу пропаст нагну. Одушевимо се браћо, и одважно пођимо на крст самораспећа тиме, што ћемо распети страсти и нечисте жеље нагне. Одбацимо саможаљење и загријмо се ревношћу самомучења. Узмимо срце за љекара, који у нужди подвргава резању и паљењу и оне особе, које воли и које поштује. Нећу вам указивати на начине и на читав ток борбе те. Прихватите се само дјела, и оно ће вам само све разјаснити и свему научити. Помислите на онај мир, ону радост и ону свјетлост ?