Istočnik

Стр. 26

ИСТОЧНИК

Бр. 1.

могућности лијечнику да се снађв у самим елементарним појавама многих болести не само у смислу етијологије т. ј. узрока болести, прогнозе, него шта вигпе и лијечења. Да психички фактор код многих болести игра најглавнију улогу, о томе нико не сумња. У самој ствари, не говорећи о психозама и врло многим живчаним болестима, гдје психика игра на.]' г лавнију улогу, можемо показати на многе заразне болести, гдје, чини се, да је узрок болести у микробама или у њиховом отрову, и гдје тијем не мање, психички фактор игра врло видну улогу. Да не буду ово само голе ријечи, обратимо се примјерима. Сваки зна, да је колера болест заразна и тијем не мање страх, т. ј. психички фактор јавља се као једна врло згодна нодлога или расположење за ту заразну болест. А што се тиче лијечења многих болести, коме није познато, да само једноставна појава лијечника код крепета болесникова постаје често већим л>ековитим средством, него и сами лијекови! Вјера у љекара јест само моћно средство код лијечења свију могућих болести. Из ових примјера јасно је, да свака хигијена, свако лијечење тијела човјекова, као машине, не треба да је ни за час одијељено од хигијене, или лијечења душе човјекове. Ако је већ у право вријеме савремени лијечник дужан да зна, да је лијечење болести апсурд, а праведно је, да прије свега треба лијечити бонога а не болест, то се већ тим самим доказује, како огроман уплив показује психика човјекова на машину човјекова тијела. И ако је латинска пословица т согроге запо — тепз вапа праведна у том смислу, да је заиста душевно здравље врло често спојено са здрављем тијела и од њега зависи, то ће не мање бити праведно и то, да се здравље тијела у већини случајева условљава багл здрављем душе. И у сваком случају има много истине у оном мњењу Вундта, да је организам функција душе, а не обратно, као што су мислили материјалисте, да је наиме душа функција организма или вјерније: тијела и његова мозга. (Наставиће се). Кратак преглед црквено-школског и просвјетног тћивота. У овоземној цркви. Богојанљенско водоосвећење у Сарајеву. 6. јануара т. г. извршено је богојављенско водосвећење на најсвечанији начин. Иза архијерејске литургије, коју је у саборној цркви одслужило Његово Високопреосвећенство АЕ и Митрополит Дабро-босански Господин Николај уз асистенцију мпогобројног свећенства, кренула је велика литија на врело Пјенкавац под кастелом. Пред литијом корачала је војена капела 68. пјеш. пуковније са почасном компанијом бос. херц. војника, школска младеж српско-православне вјере из свијех гпкола и слушаоци Рељевске богословије, који наизмјенце са учитељским приправницима појаху богојављенске стихире. Иза богослова ступало је свећенство у орнату, под небом Његово Високопреосвећен. АЕ и Митрополит Николај, а за небом корачалн су грађански доглавник пресвијетли госп. Исидор барон. Бенко са подмаршалом госп. ил, Варешанином, предс тојник одјељења пресвијетли госп. Констгнтин Херман,, цјелокуиан генералитет,