Istočnik

Стр. 6

источник

Бр. 1.

У ту сврху упутио је био цнр Михајло и патријарх Јосиф аа Коснички сабор митрополита Кијевског Григорија Цамблака, који стиже онамо у фебруару 1418. г. Ј ) Преговори за унију вођени су са папом Мартином V. и у Фијоренци 1419. а настављени су у Цариграду са папским изаслаииком миноритом Антонијем <1е Мачза с јесени 1422. Дакле баш онда када је нови султан Мурат II. напустио био блокаду Цариграда. Млади цар Јован VIII. и мјеродавни политички фактори у Цариграду били су у начелу за унију, али се не задовољаваху само пустим обећањима, него су тражили стварну помоћ са Запада. Папа Мартин V. био се на почетку 14^3. обратио на Фијоренцу и Млетке, тражећи помоћи против Турака, али без успјеха 2 ). Како је опасност од Турака била све већа, крену се крајем 1423. млади цар Јован на Запад, да лично тражи помоћи притјешњеној Византији. Али западни политички фактори бјеху и сувише забављени својим приликама на дому, а да би могли фактично пружити помоћи Цариграду. Када с прољећа 1430. Турци освојише Солун, који је неколико година држала у рукама Млетачка Република, завлада паника у Цариграду. Очекивао се наиме нападај на Цариград. Стога се у Цариграду у дворским политичким круговима нашло за добро да се поново пусте у преговоре о унији са римском куријом. Половином 1430. склопише грчки изасланици Марко Јагрус, велики стратопедарх и Макарије Макра, протосинЈјел уговор с папом Мартином У. по коме се сабор, који ће расправљати о сједињењу цркви, имао одржати у једном приморском граду доње Италије. Посланици се обвезаше да ће на сабор доћи византијски цар са цариградским и остала три васељенска патријарха 3 ). Али испуњавању тога уговора испречи се та околност, што папа Мартин У. умре на пречац 1431. у фебруару, а на ирестолу га наслиједи кардинал Гаврило Кондолмијери, родом из Млетака, који се назва Евген IV. Папа Евген IV. поклањао је као и претходник му особиту пажњу приликама на Истоку, те је и он са особитим жаром прихватио идеју уније. Становиште своје у том питању означио је ои у були „(^иошат аћо" од 18. децембра 1431. у којој каже како са бригом гледа снажење непријатеља хршпћанских у Азији и Африци, а европ*) Драгоцјену грађу ва преговоре о унији приопћио је фи,орентински каноник Евгеније Ћвкони у вбирци 81исИ в^апсх зи1 сопвШо сИ Пгепие соп ДоситегШ ше^Ш о пиоуатеп1;е (1аИ а11а 1исе вт тапозоГШ (Ие Пгепге е сЦ Кота. Мгепле 1869 Ову збирку није имао у рукама ХеФеле, пишући о преговорима ва унију у седмом тому свога дјела СопсШеп§;е8с1исћ1е, ГгеИзиг^ 1869. а ) N. Јогда, I. 332/3. II 216. 8 ) Сессопј, ор. с^. Бос. VI.