Istočnik

Стр. 60

источник

као да оу мртви. С тога он није престајао учити их ријечима св. апостола: Пазитв себв, браКо, кад хоЛетв да св иричешЕујете, да истлитује себе сваки од вас, иа онда од хљеба да једв и од чаше да иијв: јер који недоетојно једв и иијв, суд себи јвдв и иије (1 Кор. 11, 28 и 29), јер се ове светиње сиремају за светв а не нечисше, п кад имате чисшу савјесш •иристуаите и иросвјвшише св и лица вагиа да св не иостиде. 9. Преподобии Макарије александријски добио је за своје подвижничке труде од Бога дар, да може распознати достојне причеснике св. тајана од недостојних. Ево, нгта он вели у погледу том. „Кад су браћа прилазила к олтару, да приме из руке скештеничке тијело Христово, могло се видјети, — вели он, — како њекима од њих мећу Етиопљани у руке живо угљевље и тијело Христово, што га свештеник даваше, враћало се опет к олтару. Међутим од достојних причасника бјегаху бијеси. Саму божанствену тдјну даваше анђео Госаодњи, који стајаше са свештеником у олтару." (Наставиће се). 1 Три ријечи о крсту. ш. Остало је још да вам разјасним и трећу врсту спасоноснога за нас Крста Христова, а то је Крст преданости на вољу Божију. Рећи ћу вам о љему ријеч-двије. Да, рећи ћу вам ријеч-двије за то, што потпуно учење о Крсту томе надмаша снле моје. На Крст овај подижу се најсавршенији Хришћани. Они и знају за Њега; и они би могли о њему говорити јасно, потпуно и убједљиво. А други од куд могу о Крсту томе говорити тако ? А опет Крста тога и не споменути није могуће, за то, да неби когод од вас, који је надвладао једну или другу страст и који се у неколико унутрашње смирио, помислио, да је већ све учинио што треба, и што се од хришћанина очекује. Не, с тиме још није све учињено. Шта више, ко је са свим себе од страсти очистио, није свршио још најглавпијега дјела хришћанскога, него се тек спремио за њега. Ако си ти себе од.страсти очистио: принеси сада себе чистога Богу на жртву чисту и беспријекорну, јер само таква жртва и приличи Њему Пречистому. Погледај на Голготу. Ондје Крст мудрога разбојника значи Крст очишћења себе од страсти, а Крст Господњи, то је Крст жртве чисте и беспријекорне. То је управо плод преданости на вољу Божију, — и то преданости, која је потпуна, која не противурјечи, која ништа не пориче. — Ко је подигао на Крст нашег Спаситеља? Та преданост. У врту Гетсиманском молио се Господ наш Исус Христос, да га мимоиђе чаша; али је одлучио ријешење изрекао овако: »али (нека буде) не како ја хоћу, него како Ти.« (Оче) (Мат. 26., 39.) — Од ријечи Његове »Ја сам« падају они, који су дошли, да га ухвате; али послије они га опет вежу. За што ? За то, пјто је Он прије тога сам себе везао преданошћу вољи Божијој. Под Крстом свака твар стрепи, и умрли живот добивају; а Он је остао на Крсту непомичан: јер је предао дух свој Богу. — Таки су и сви, који су узрасли до